Danas čitam predivnu knjigu „Da li mislimo ljubav kada kažemo
ljubav“ koju je napisala moja draga profesorka Tatjana Stefanović Stanojević.
Volim da čitam knjige o ljubavi i svemu vezano za ljubav,
o osećanjima, vrstama ljubavi, razne ljubavne priče, ljubavne ispovesti, knjige
prožete osećanjima, onim najintimnijim i najiskrenijim.
U ovoj knjizi možete pročitati o tome kako je nastala ljubav,
o odnosu ljubavi i braka kroz istoriju, o tipologijama ljubavi, o tome šta je
to romansa, i u kakvoj je vezi sa pojmom ljubavi i mnogim drugim zanimljivim stvarima.
Izdvojila sam ono što je meni bilo najzanimljivije iz ove knjige J
Na samom početku autor daje inspirativne opise ljubavi raznih
pesnika, romanopisca, filozofa.
Ono što je
najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu
prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je
zlo u nama isčezava, a ono što je dobro utrostruči se” (Ivo Andrić).
„Osećanja se imaju, ljubav se zbiva. Osećanja borave u čoveku, dok čovek boravi
u svojoj ljubavi. To nije metafora nego stvarnost: ljubav nije vezana za Ja na takav
način da bi ona Ti i mala
samo za sadržaj, za predmet. Ona je izrneđu Ja i
Ti. Ko ne zna ovo, i to ne zna celirn svojim bićem, ne poznaje ljubav,
ma koliko želeo
da joj priloži osečanja koja doživljava, iskušava, prokušava,
ispoljava. Ljubav
je kosmičko zračenje. Za onog ko je u njoj, ko iz nje motri, ljudi su oslobođeni
svega
što ih prepliče u zamršeno
klupko, dobri i zli, pametni i blesavi, lepi i ružni, jedan po jedan
postaju stvarni za njega,
postaju rnu Ti, to jest ispetljani, izdvojeni, jedinačni, stoje mu sučelice. Svaki put se zbiva čudo isključive prisutnosti i tada on može da pomogne, isceli, podući, uzdigne,
izbavi. Ljubav je odgovornost jednog Ja za jedno Ti: u
tome se sastoji, što ne može
postojati ni u kojem osećanju,
jednakost svih koji vole, od najmanjeg
do najvećeg i od blaženo
zbrinutog koji je svoj život zavetovao
jednom jedinom voljenom
ljudskom biću, do onoga koji je sav svoj život raspeo na krst sveta, kadar
da se odvaži na tu nečuvenu stvar: Voleti ljude (Martin Buber)
Ne postoji univerzalna definicija pojma ljubavi.
Različiti autori različito definišu pojam ljubavi. „Očekuje se da znamo da li je ljubav stanje ili proces, osećanje ili
motiv, doživljaj ili odnos sa drugim“
Ljubav
je doživljaj koji se prvenstveno sastoji od osećanja nežnosti i naklonosti i
prati ga, ako sve ide kako treba, veliko uživanje, sreća, zadovoljstvo,
ushićenje, pa čak i ekstaza (Maslov).
Ljubav
je odnos prema životu, aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo,
ali i stav prema životu, odnos čoveka prema svetu. Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo (From).
Ljubav
je način bitisanja, postojanja, osnovna fundamentalna orjentacija jedne
individue prema drugoj, prema svetu i prema sebi (Sartr).
Prema mišljenju Z. Milivojevića, pogrešne predstave o ljubavi
karakteristika su osoba koje su još uvek u potrazi za identitetom i razlog su
česte patnje. Prema tome, zaljubljuju se samo osobe koje nisu izgradile
sopstveni identitet zasnovan na stvarnosti i koje nisu sposobne da sagledaju
realnost drugog. Osobe izgrađenog identiteta i sa svešću o stvarnosti drugih
nisu sposobne za zaljubljenost, ali su sposobne za ljubav.
Lijeva tipologija ljubavi
podrazumeva šest tipova ljubavi: Eros-strastvena ljubav, Mania-opsesivna
ljubav, Ludus-ljubav kao igra, Storge-prijateljska ljubav, Agape-nesebična
ljubav I Pragma-pragmatična ljubav. U tipovima ljubavi tri osnovna stila su: eros, ludus i
storge, a svi ostali stilovi nastaju kombinacijom osnovnih. Izvedeni stilovi-
mania, pragma i agape sastavljeni su od primarnih, ali su ravnopravni sa njima.
Li smatra da izvedeni stilovi, slično hemijskim jedinjenjima
predstavljaju novi kvalitet i imaju osobine koje ih razdvajaju od primarnih.
Tako, mania je izvedena iz erosa i ludusa, ali je drugačijih osobina, pragma iz
storgea i ludusa, a agape iz erosa i storgea.
Eros: Iako ne traga za ljubavlju
anksiozno, eros je spreman za nju. Tipičan „simptom“ eros stila je jaka
privlačnost prema fizičkoj pojavi partnera. Tačno znaju koji tip partnera ih
privlači, mada mogu imati više verzija idealnog tipa. Osvojenost na prvi pogled
daje krila erosu, a Stendal je ljubav na prvi pogled objasnio kao iznenadnu
senzaciju prepoznavanja i nade. Obično se ova početna
privlačnost vremenom pretvori u mešavinu prijateljstva i erotske privlačnosti.
Postoji žudnja za brzim otvaranjem sebe i partnera, uključujući i seksualnu
intimnost. Eros uživa u milovanju i grljenju. Teži ka čestom
kontaktu sa voljenom osobom ali bez preterane posesivnosti. Eros ima sposobnost
da realno sagleda mane i vrline svojih partnera. Vešti su u izražavanju
divljenja i ljubavi prema partneru, kako verbalno tako i dodirom. U partnersku
vezu ulaze otvoreno i iskreno. Spremni su da probleme u vezi rešavaju
konstruktivno. Kada se partnerski odnos ne razvija u željenom pravcu, spremni
su da se povuku i da se nakon izvesnog vremena posvete građenju nove veze.
Ludus: Ludus odbija da se posveti
građenju samo jedne partnerske veze. Za ovaj stil su karakteristične višestruke
veze koje se razvijaju sve dok se uklapaju u planove ludus-a. Nema idelnog tipa,
niti za njim traga. Emocionalno je distanciran u odnosu na partnera, a
predanost u vezi izbegava tako što izbegava česta viđanja sa partnerom. Ludus
ljubav doživljava kao svojevrsnu igru, a osvajanje novih partnera kao izazov. U
procesu osvajanja obično nastupa na dva načina: ili budućem partneru otvoreno
stavlja do znanja sa čim može da računa ili se služi prevarama i lažima. Ludus
kontroliše osećanja i isto očekuje od partnera. Nije ljubomoran. Seks je
povezan sa zabavom i osvajanjem, a ne sa dubljim emocijama. Mada je okružen
mnoštvom partnera i izgleda kao da uživa u ljubavi, ludus ne vrednuje ljubav
niti joj se iskreno posvećuje. Igranje igara u ljubavi je način da se ostane
emocionalno distanciran i da bez dubljeg otvaranja izmami emocije od različitih
partnera.
Storge: Storge se odnosi na osećanje
ljubavi koja postepeno razvija na sličan način kao ljubav između braće,
suigrača u zajedničkom timu ili prijateljstava u detinjstvu. Karakterističan je
za zatvorene, ruralne oblasti gde pojedinci odrastaju obavljajući zajedničke
aktivnosti koje im pomažu da se bolje upoznaju. Storge nema idealni tip
partnera, niti razmišlja o tome. Obično odrasta u mnogočlanoj porodici koja ga
podržava. Uživa u prijateljstvima i voli da je okružen ljudima koje poznaje. Očekuje
da je ljubav posebno i vredno prijateljstvo kojem će se više posvetiti i koje
će okupirati veći deo njegovog vremena i aktivnosti. Storge nije sklon
preteranom izražavanju emocija prema partneru. Tek neka potencijalna opasnost,
na primer, konkurencija, može ga podstaknuti da snažnije izrazi osećanja. Kako
partnerski odnos sazreva sve više uživa u kvalitetu veze i njenom mirnom tempu.
Centralno mesto u storge vezama je deljenje zajedničkih interesovanja i
vrednosti. Ljubav nije cilj sama za sebe, već je jedan od aspekata dugoročnih
ciljeva kao što su porodica i prijateljstvo.
Mania: Tipičan predstavnik mania
stila žudi za podsticajnom, uzbudljivom vezom baš kao i eros, ali mu nedostaje
sposobnost erosa da izabere partnera koji mu odgovara. U mnogim slučajevima
njemu se čak i ne dopada osoba koju voli, i retko bi je izabrao za prijatelja.
Mania je sklona manipulcijama u partnerskoj vezi slično kao ludus, ali za
razliku od ludusa koji je emocionalno distanciran, manii je ljubav suviše
potrebna da bi mogla da „igra hladno“. Ovakav stav prema ljubavi najčešće
rezultira ambivalencijom volim-mrzim, kao i tenzijom. U odnosu na partnera
pokazuje posesivnost, ljubomoru, preterane zahteve. Na najmanji nedostatak
pažnje i ljubavi postaje anksiozan i ozlojeđen. Najmanji znak topline i
odobravanja od strane partnera donosi trenutno olakšanje ali ne i trajno
zadovoljstvo. Apetit manie za pažnjom i ljubavlju je praktično neutoljiv. Oni teško doživljavaju raskidaju veze i potrebno im je mnogo vremena da
prebole razočarenje.
Pragma: Pragmatičan ljubavnik je
pristalica osećajne, razumne i prijatne veze, ali ne i neke ekscentrične
ljubavne avanture. Obično traga za kompatabilnim partnerom. Ima
precizno smišljenu listu, baš kao listu za kupovinu, svih kvaliteta koje
očekuju da potencijalni partner poseduje. Poželjno je da partner bude određenog
političkog opredeljenja, socijalnog i klasnog porekla, kao i obrazovanja jer je
to za pragmu osnova dobre veze. Traganje za odgovoarajućom osobom obično
započinje svesnim biranjem kvaliteta koji ulaze u listu, a zatim kandidata koji
poseduju te kvalitete. Budući kandidat će proći niz testova i probi.
Najverovatnije će biti pozvan na neku od zajedničkih aktivnosti kako bi
pragmatični ljubavnik mogao da proceni da li kandidat poseduje željene
kvalitete. Pragma nije pristalica preteranog izražavanja emocija, naročito
ljubomore. Ceni znake pažnje i privrženosti od strane partnera. Seksualna
usklađenost je značajna ali u smislu veštine koja se može usavršiti a ne „neuhvatljive
privlačnosti i hemije“. Nalaženje odgovarajućeg partnera je značajno, ali
partnerski odnos nije vredan žrtvovanja.
Agape: Agape se odnosi na nesebičnu
ljubav koja se daje bez očekivanja da bude recipročna. Agape stil karakteriše
trajno strpljenje i nežna osećanja, seksualno uzdržavanje, nedostatak ljubomore
i posesivnosti. Ambiciozni hrišćanin često teži da usvoji ove osobine.
Ponašanje agape ljubavnika je ponašanje dobrog suseda, vernog sluge, odanog
prijatelja. Sveti Augustin je razmatrao potrebu da se velika snaga erosa
upregna u hrišćansko verovanje, i da je jedini vredan ljubavnog sjedinjenja sam
bog. Hrišćansko shvatanje ovog stila je ideal predanosti koja nije
opterećena sebičnim ciljevima, kao i sveobuhvatna usmerenost ljubavi na sve
ljude. Agape ljubavnik ima potrebu da ugađa svom partneru. Ne pokazuje
rivalstvo niti ljubomoru. Spreman je čak i da odustane od partnerske veze ako
je to za dobrobit partnera.
Sternberg na osnovu tri komponente - intimnost (bliskost, povezanost i toplina), strast (uključuje fizičku i seksualnu privlačnost) i posvećenost (kognitivna komponenta, predstavlja odluku da se bude sa nekim), formira i opisuje sledećih sedam kategorija ljubavi:
Sviđanje je doživljaj koji uključuje osećaj bliskosti ali bez
strasti i odanosti. Ovakav tip ljubavi najčešće zovemo prijateljstvom.
Osoba vam se sviđa i sa njom možete o svemu razgovarati. Svaki put kad ste
sa njom osećatne neku toplinu. Dominira osećaj bliskosti, prijateljstva i
brige. Imate poverenja u tu osobu, brinete o njoj, ali u vašem odnosu nema
strasti. Takođe nema insistiranja na trajnosti odnosa. Ukoliko se odselite
iz tog grada ili komšiluka,vaš odnos može prestati.
Zanesenost je doživljaj strasti u ljubavnom odnosu, ali bez
bliskosti i odanosti. To je ono što zovemo ljubav na prvi pogled. Osećanja su vrlo, vrlo intenzivna i veza
se pretvara u opsesiju. Ni trenutak ne želite da provedete bez njega ili
nje... Ne možete prestati da mislite o njemu, opijeni ste njime ili
njome, često u stanju velike
uzbuđenosti.
Prazna ljubav uključuje osećanje odanosti, ali bez strasti i
intimnosti. Ovaj tip ljubavi može biti karakterističan i za početak ( u
kulturama u kojima se partneri vencavaju a da se ne poznaju) i za kraj
neke ljubavne veze. U sredinama
poput naše gde partneri najčešće ulaze u vezu zbog strasti ili bar
bliskosti, prazna ljubav se obično dešava kada ove dve komponente izblede,
a partneri ostaju zajedno zbog dece, stana ili jer su se navikli, jer ih
je strah da ponovo biraju, rizikuju da budu odbačeni, jer ih mrzi da
izlaze, jer im je ovako udobnije, mada i dosadno.
Romantična ljubav je doživljaj strasti i bliskosti, ali bez
odanosti. Osoba vas privlači i
telesno i emocionalno. Slično zanesenosti ali sa mnogo više bliskosti.
Volite svog partnera zbog onoga što jeste, a ne onoga što ste vi zamislili
da jeste ili će biti, imate poverenja u njega i osećate emocionalnu
bliskost. Možete mu se poveriti bez straha od odbacivanja. Prepznajete i
strast kao motiv da budete u vezi.
Ali još niste odlučili da ostanete zajedno, pa ne popravljate ono
što se u vezi kvari već to doživljavate kao znak da veza možda i nije tako
dobra kako vam se čini.
Partnerska ljubav je doživljaj
bliskosti i odanosti, bez strasti. Ovo je ljubav tipa najbolji
prijatelji. Najčešće je nalazimo u
ljubavnim odnosima koji dugo traju. Partner vam se sviđa i sa njim rado
razgovarate, vladaju toplina, bliskost i prijateljstvo... i u dobru i u zlu.
Većina dobrih brakova zasniva se na pomenutim komponentama.
Luda ljubav je doživljaj strasti i odanosti, ali bez osećaja
bliskosti. Ovaj odnos počinje kao ljubav na prvi pogled i pre nego su se
partneri dobro upoznali odlučuju se na trajnu vezu. Ova ljubav ima mnoge
karakteristike zanesenosti: opsednuti ste osobom, sigurni da je ona jedina
prava... Jedini problem je u tome što je uopšte ne poznajete. I što je još
gore toga niste ni svesni. Budući da ste odlučili da veza bude trajna vi
je negujete, brinete o potrebama partnera, popravljate ono što se kvari,
ali ne usuđujete se da budete otvoreni i bliski verovatno jer to nije vaš stil. Ili,
ukoliko imate sreće uletećete u odnos s nekim ko vam odgovara i pre nego
strast izbledi on će vam pomoći da razvijete uzajamnu bliskost.
Potpuna ljubav je krajnji doživljaj ljubavi koji uključuje sve tri
komponente: bliskost, odanost i strast. Zaljubljeni ste u partnera i sviđa
vam se kao osoba. Uspešno komunicirate što povećava bliskost. U vašem
odnosu ima i prijateljstva, topline, brige jednoga o drugome. Želite da
održite ovu vezu, trudite se
okopartnera, spremni ste da i po
nešto žrtvujete.
I na kraju, delovi zakonika ljubavi iz XII veka J
üKo ne ume da čuva tajne, ne ume da voli
üNiko se ne može predati dvema ljubavima
üLjubav može uvek da raste ili da se smanjuje
üNema slasti u onome što jedan od ljubavnika silom
uzima drugome
üNiko bez vrlo opravdanog razloga ne sme biti lišen
svoga prava na ljubav
üPrava ljubav žudi samo za milovanjem onu koje voli.
üSvaka osoba koja voli, bledi pri pogledu na voljeno
stvorenje
üČovek uzdrhti kad iznenada ugleda voljeno stvorenje
üNova ljubav isteruje staru
üZaljubljen je uvek bojažljiv
üZbog prave ljubomore, ljubavna naklonost uvek raste
üSumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi povećavaju
ljubavnu naklonost
üOnaj koji je opsednut mišlju o ljubavi manje spava i
manje jede.
üSvaki postupak ljubavnika završava se mišlju na
voljeno stvorenje.
üLjubavnik se ne može zasititi uživanja sa voljenim
stvorenjem. Osoba koja voli zaokupljena je,
stalno i neprestano, likom voljenog stvorenja.
stalno i neprestano, likom voljenog stvorenja.
Nadam se da vam se današnji post dopao, da ste saznali nešto novo, da ste se pronašli u Lijevoj tipologiji ljubavi, da vam se dopao zakonik ljubavi, drago mi je što mnoge stvari i danas važe za pravu ljubav J
Napominjem da sam italicom označila sve one delove koje
sam preuzela iz knjige ,,Da li mislimo ljubav kada kažemo ljubav” autora Tatjane
Stefanović-Stanojević. Knjigu sam kupila u skriptarnici Filzofskofkog fakulteta,
kao deo literature za polaganje ispita.
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja,
sugestija, kritika, možete me kontaktirati na beautyandpsychology@gmail.com
For D Edge Titanium For Sale
ОдговориИзбришиThe For D titanium tv apk Edge Titanium For Sale. We've hand-tooled this stainless ti 89 titanium calculator steel alloy titanium metal for sale. titanium watch This stainless steel titanium hammer titanium is premium-grade for corrosion and will $37.95 · In stock
l429s9vwvvb263 wholesale sex toys,bullets and eggs,realistic dildo,wholesale sex doll,sex chair,wholesale sex toys,dildos,dog dildo,realistic sex dolls k458i3xclzc389
ОдговориИзбриши