Da li mislimo ljubav kada kažemo ljubav

Danas čitam predivnu knjigu „Da li mislimo ljubav kada kažemo ljubav“ koju je napisala moja draga profesorka Tatjana Stefanović Stanojević.

Volim da čitam knjige o ljubavi i svemu vezano za ljubav, o osećanjima, vrstama ljubavi, razne ljubavne priče, ljubavne ispovesti, knjige prožete osećanjima, onim najintimnijim i najiskrenijim.

U ovoj knjizi možete pročitati o tome kako je nastala ljubav, o odnosu ljubavi i braka kroz istoriju, o tipologijama ljubavi, o tome šta je to romansa, i u kakvoj je vezi sa pojmom ljubavi i mnogim drugim zanimljivim stvarima.

Izdvojila sam ono što je meni bilo najzanimljivije iz ove knjige J

Na samom početku autor daje inspirativne opise ljubavi raznih pesnika, romanopisca, filozofa.

Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama isčezava, a ono što je dobro utrostruči se” (Ivo Andrić).

„Osećanja se imaju, ljubav se zbiva. Osećanja borave u čoveku, dok čovek boravi u svojoj ljubavi. To nije metafora nego stvarnost: ljubav nije vezana za Ja na takav način da bi ona Ti  i mala samo za sadržaj, za  predmet. Ona je izrneđu  Ja i Ti. Ko ne zna ovo, i to ne zna celirn svojim bićem, ne poznaje ljubav, ma koliko želeo da joj priloži osečanja koja doživljava, iskušava, prokušava, ispoljava.  Ljubav je kosmičko zračenje.  Za onog ko je u njoj, ko iz nje motri, ljudi su oslobođeni svega što ih prepliče u zamršeno klupko, dobri i zli, pametni i  blesavi, lepi i ružni, jedan po jedan postaju stvarni za njega, postaju rnu Ti, to jest ispetljani,  izdvojeni, jedinačni, stoje  mu sučelice. Svaki put se zbiva čudo isključive prisutnosti i tada on može da pomogne, isceli, podući, uzdigne, izbavi. Ljubav je odgovornost jednog Ja za jedno Ti: u tome se sastoji, što ne može postojati ni u kojem osećanju, jednakost svih koji vole, od najmanjeg do najvećeg i od blaženo zbrinutog koji je svoj život zavetovao  jednom jedinom voljenom ljudskom biću,  do onoga koji je sav svoj život raspeo na krst sveta, kadar da se odvaži na tu nečuvenu stvar: Voleti ljude (Martin Buber)

         Ne postoji univerzalna definicija pojma ljubavi. Različiti autori različito definišu pojam ljubavi. „Očekuje se da znamo da li je ljubav stanje ili proces, osećanje ili motiv, doživljaj ili odnos sa drugim“

Ljubav je doživljaj koji se prvenstveno sastoji od osećanja nežnosti i naklonosti i prati ga, ako sve ide kako treba, veliko uživanje, sreća, zadovoljstvo, ushićenje, pa čak i ekstaza (Maslov).

Ljubav je odnos prema životu, aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo, ali i stav prema životu, odnos čoveka prema svetu. Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo (From).

Ljubav je način bitisanja, postojanja, osnovna fundamentalna orjentacija jedne individue prema drugoj, prema svetu i prema sebi (Sartr).

Prema mišljenju Z. Milivojevića, pogrešne predstave o ljubavi karakteristika su osoba koje su još uvek u potrazi za identitetom i razlog su česte patnje. Prema tome, zaljubljuju se samo osobe koje nisu izgradile sopstveni identitet zasnovan na stvarnosti i koje nisu sposobne da sagledaju realnost drugog. Osobe izgrađenog identiteta i sa svešću o stvarnosti drugih nisu sposobne za zaljubljenost, ali su sposobne za ljubav.

Lijeva tipologija ljubavi podrazumeva šest tipova ljubavi: Eros-strastvena ljubav, Mania-opsesivna ljubav, Ludus-ljubav kao igra, Storge-prijateljska ljubav, Agape-nesebična ljubav I Pragma-pragmatična ljubav. U tipovima ljubavi tri osnovna stila su: eros, ludus i storge, a svi ostali stilovi nastaju kombinacijom osnovnih. Izvedeni stilovi- mania, pragma i agape sastavljeni su od primarnih, ali su ravnopravni sa njima. Li  smatra da izvedeni stilovi, slično hemijskim jedinjenjima predstavljaju novi kvalitet i imaju osobine koje ih razdvajaju od primarnih. Tako, mania je izvedena iz erosa i ludusa, ali je drugačijih osobina, pragma iz storgea i ludusa, a agape iz erosa i storgea.

Eros: Iako ne traga za ljubavlju anksiozno, eros je spreman za nju. Tipičan „simptom“ eros stila je jaka privlačnost prema fizičkoj pojavi partnera. Tačno znaju koji tip partnera ih privlači, mada mogu imati više verzija idealnog tipa. Osvojenost na prvi pogled daje krila erosu, a Stendal je ljubav na prvi pogled objasnio kao iznenadnu senzaciju prepoznavanja i nade. Obično se ova početna privlačnost vremenom pretvori u mešavinu prijateljstva i erotske privlačnosti. Postoji žudnja za brzim otvaranjem sebe i partnera, uključujući i seksualnu intimnost. Eros uživa u milovanju i grljenju. Teži ka čestom kontaktu sa voljenom osobom ali bez preterane posesivnosti. Eros ima sposobnost da realno sagleda mane i vrline svojih partnera. Vešti su u izražavanju divljenja i ljubavi prema partneru, kako verbalno tako i dodirom. U partnersku vezu ulaze otvoreno i iskreno. Spremni su da probleme u vezi rešavaju konstruktivno. Kada se partnerski odnos ne razvija u željenom pravcu, spremni su da se povuku i da se nakon izvesnog vremena posvete građenju nove veze.

Ludus: Ludus odbija da se posveti građenju samo jedne partnerske veze. Za ovaj stil su karakteristične višestruke veze koje se razvijaju sve dok se uklapaju u planove ludus-a. Nema idelnog tipa, niti za njim traga. Emocionalno je distanciran u odnosu na partnera, a predanost u vezi izbegava tako što izbegava česta viđanja sa partnerom. Ludus ljubav doživljava kao svojevrsnu igru, a osvajanje novih partnera kao izazov. U procesu osvajanja obično nastupa na dva načina: ili budućem partneru otvoreno stavlja do znanja sa čim može da računa ili se služi prevarama i lažima. Ludus kontroliše osećanja i isto očekuje od partnera. Nije ljubomoran. Seks je povezan sa zabavom i osvajanjem, a ne sa dubljim emocijama. Mada je okružen mnoštvom partnera i izgleda kao da uživa u ljubavi, ludus ne vrednuje ljubav niti joj se iskreno posvećuje. Igranje igara u ljubavi je način da se ostane emocionalno distanciran i da bez dubljeg otvaranja izmami emocije od različitih partnera.

Storge: Storge se odnosi na osećanje ljubavi koja postepeno razvija na sličan način kao ljubav između braće, suigrača u zajedničkom timu ili prijateljstava u detinjstvu. Karakterističan je za zatvorene, ruralne oblasti gde pojedinci odrastaju obavljajući zajedničke aktivnosti koje im pomažu da se bolje upoznaju. Storge nema idealni tip partnera, niti razmišlja o tome. Obično odrasta u mnogočlanoj porodici koja ga podržava. Uživa u prijateljstvima i voli da je okružen ljudima koje poznaje. Očekuje da je ljubav posebno i vredno prijateljstvo kojem će se više posvetiti i koje će okupirati veći deo njegovog vremena i aktivnosti. Storge nije sklon preteranom izražavanju emocija prema partneru. Tek neka potencijalna opasnost, na primer, konkurencija, može ga podstaknuti da snažnije izrazi osećanja. Kako partnerski odnos sazreva sve više uživa u kvalitetu veze i njenom mirnom tempu. Centralno mesto u storge vezama je deljenje zajedničkih interesovanja i vrednosti. Ljubav nije cilj sama za sebe, već je jedan od aspekata dugoročnih ciljeva kao što su porodica i prijateljstvo.

Mania: Tipičan predstavnik mania stila žudi za podsticajnom, uzbudljivom vezom baš kao i eros, ali mu nedostaje sposobnost erosa da izabere partnera koji mu odgovara. U mnogim slučajevima njemu se čak i ne dopada osoba koju voli, i retko bi je izabrao za prijatelja. Mania je sklona manipulcijama u partnerskoj vezi slično kao ludus, ali za razliku od ludusa koji je emocionalno distanciran, manii je ljubav suviše potrebna da bi mogla da „igra hladno“. Ovakav stav prema ljubavi najčešće rezultira ambivalencijom volim-mrzim, kao i tenzijom. U odnosu na partnera pokazuje posesivnost, ljubomoru, preterane zahteve. Na najmanji nedostatak pažnje i ljubavi postaje anksiozan i ozlojeđen. Najmanji znak topline i odobravanja od strane partnera donosi trenutno olakšanje ali ne i trajno zadovoljstvo. Apetit manie za pažnjom i ljubavlju je praktično neutoljiv. Oni teško doživljavaju raskidaju veze i potrebno im je mnogo vremena da prebole razočarenje.

Pragma: Pragmatičan ljubavnik je pristalica osećajne, razumne i prijatne veze, ali ne i neke ekscentrične ljubavne avanture. Obično traga za kompatabilnim partnerom. Ima precizno smišljenu listu, baš kao listu za kupovinu, svih kvaliteta koje očekuju da potencijalni partner poseduje. Poželjno je da partner bude određenog političkog opredeljenja, socijalnog i klasnog porekla, kao i obrazovanja jer je to za pragmu osnova dobre veze. Traganje za odgovoarajućom osobom obično započinje svesnim biranjem kvaliteta koji ulaze u listu, a zatim kandidata koji poseduju te kvalitete. Budući kandidat će proći niz testova i probi. Najverovatnije će biti pozvan na neku od zajedničkih aktivnosti kako bi pragmatični ljubavnik mogao da proceni da li kandidat poseduje željene kvalitete. Pragma nije pristalica preteranog izražavanja emocija, naročito ljubomore. Ceni znake pažnje i privrženosti od strane partnera. Seksualna usklađenost je značajna ali u smislu veštine koja se može usavršiti a ne „neuhvatljive privlačnosti i hemije“. Nalaženje odgovarajućeg partnera je značajno, ali partnerski odnos nije vredan žrtvovanja.

Agape: Agape se odnosi na nesebičnu ljubav koja se daje bez očekivanja da bude recipročna. Agape stil karakteriše trajno strpljenje i nežna osećanja, seksualno uzdržavanje, nedostatak ljubomore i posesivnosti. Ambiciozni hrišćanin često teži da usvoji ove osobine. Ponašanje agape ljubavnika je ponašanje dobrog suseda, vernog sluge, odanog prijatelja. Sveti Augustin je razmatrao potrebu da se velika snaga erosa upregna u hrišćansko verovanje, i da je jedini vredan ljubavnog sjedinjenja sam bog. Hrišćansko shvatanje ovog stila je ideal predanosti koja nije opterećena sebičnim ciljevima, kao i sveobuhvatna usmerenost ljubavi na sve ljude. Agape ljubavnik ima potrebu da ugađa svom partneru. Ne pokazuje rivalstvo niti ljubomoru. Spreman je čak i da odustane od partnerske veze ako je to za dobrobit partnera.

    Sternberg na osnovu tri komponente - intimnost (bliskost, povezanost i toplina), strast (uključuje fizičku i seksualnu privlačnost) i posvećenost (kognitivna komponenta, predstavlja odluku da se bude sa nekim),  formira i opisuje sledećih sedam kategorija ljubavi:

     Sviđanje je doživljaj koji uključuje osećaj bliskosti ali bez strasti i odanosti. Ovakav tip ljubavi najčešće zovemo prijateljstvom. Osoba vam se sviđa i sa njom možete o svemu razgovarati. Svaki put kad ste sa njom osećatne neku toplinu. Dominira osećaj bliskosti, prijateljstva i brige. Imate poverenja u tu osobu, brinete o njoj, ali u vašem odnosu nema strasti. Takođe nema insistiranja na trajnosti odnosa. Ukoliko se odselite iz tog grada ili komšiluka,vaš odnos može prestati.

     Zanesenost je doživljaj strasti u ljubavnom odnosu, ali bez bliskosti i odanosti. To je ono što zovemo ljubav na prvi pogled.  Osećanja su vrlo, vrlo intenzivna i veza se pretvara u opsesiju. Ni trenutak ne želite da provedete bez njega ili nje... Ne možete prestati da mislite o njemu, opijeni ste njime ili njome,  često u stanju velike uzbuđenosti.

     Prazna ljubav uključuje osećanje odanosti, ali bez strasti i intimnosti. Ovaj tip ljubavi može biti karakterističan i za početak ( u kulturama u kojima se partneri vencavaju a da se ne poznaju) i za kraj neke ljubavne veze.  U sredinama poput naše gde partneri najčešće ulaze u vezu zbog strasti ili bar bliskosti, prazna ljubav se obično dešava kada ove dve komponente izblede, a partneri ostaju zajedno zbog dece, stana ili jer su se navikli, jer ih je strah da ponovo biraju, rizikuju da budu odbačeni, jer ih mrzi da izlaze, jer im je ovako udobnije, mada i dosadno.

   Romantična ljubav je doživljaj strasti i bliskosti, ali bez odanosti.  Osoba vas privlači i telesno i emocionalno. Slično zanesenosti ali sa mnogo više bliskosti. Volite svog partnera zbog onoga što jeste, a ne onoga što ste vi zamislili da jeste ili će biti, imate poverenja u njega i osećate emocionalnu bliskost. Možete mu se poveriti bez straha od odbacivanja. Prepznajete i strast kao motiv da budete u vezi.  Ali još niste odlučili da ostanete zajedno, pa ne popravljate ono što se u vezi kvari već to doživljavate kao znak da veza možda i nije tako dobra kako vam se čini.

   Partnerska ljubav  je doživljaj bliskosti i odanosti, bez strasti. Ovo je ljubav tipa najbolji prijatelji.  Najčešće je nalazimo u ljubavnim odnosima koji dugo traju. Partner vam se sviđa i sa njim rado razgovarate, vladaju toplina, bliskost i prijateljstvo... i u dobru i u zlu. Većina dobrih brakova zasniva se na pomenutim komponentama.

     Luda ljubav je doživljaj strasti i odanosti, ali bez osećaja bliskosti. Ovaj odnos počinje kao ljubav na prvi pogled i pre nego su se partneri dobro upoznali odlučuju se na trajnu vezu. Ova ljubav ima mnoge karakteristike zanesenosti: opsednuti ste osobom, sigurni da je ona jedina prava... Jedini problem je u tome što je uopšte ne poznajete. I što je još gore toga niste ni svesni. Budući da ste odlučili da veza bude trajna vi je negujete, brinete o potrebama partnera, popravljate ono što se kvari, ali ne usuđujete se da budete otvoreni i bliski  verovatno jer to nije vaš stil. Ili, ukoliko imate sreće uletećete u odnos s nekim ko vam odgovara i pre nego strast izbledi on će vam pomoći da razvijete uzajamnu bliskost.

      Potpuna ljubav je krajnji doživljaj ljubavi koji uključuje sve tri komponente: bliskost, odanost i strast. Zaljubljeni ste u partnera i sviđa vam se kao osoba. Uspešno komunicirate što povećava bliskost. U vašem odnosu ima i prijateljstva, topline, brige jednoga o drugome. Želite da održite ovu vezu,  trudite se okopartnera, spremni ste da i  po nešto žrtvujete.

I na kraju, delovi zakonika ljubavi iz XII veka J

üKo ne ume da čuva tajne, ne ume da voli

üNiko se ne može predati dvema ljubavima

üLjubav može uvek da raste ili da se smanjuje

üNema slasti u onome što jedan od ljubavnika silom uzima drugome

üNiko bez vrlo opravdanog razloga ne sme biti lišen svoga prava na ljubav

üPrava ljubav žudi samo za milovanjem onu koje voli.

üSvaka osoba koja voli, bledi pri pogledu na voljeno stvorenje

üČovek uzdrhti kad iznenada ugleda voljeno stvorenje

üNova ljubav isteruje staru

üZaljubljen je uvek bojažljiv

üZbog prave ljubomore, ljubavna naklonost uvek raste

üSumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi povećavaju ljubavnu naklonost

üOnaj koji je opsednut mišlju o ljubavi manje spava i manje jede.

üSvaki postupak ljubavnika završava se mišlju na voljeno stvorenje.

üLjubavnik se ne može zasititi uživanja sa voljenim stvorenjem. Osoba koja voli zaokupljena je,
stalno i neprestano, likom voljenog stvorenja.

Nadam se da vam se današnji post dopao, da ste saznali nešto novo, da ste se pronašli u Lijevoj tipologiji ljubavi, da vam se dopao zakonik ljubavi, drago mi je što mnoge stvari i danas važe za pravu ljubav J

Napominjem da sam italicom označila sve one delove koje sam preuzela iz knjige ,,Da li mislimo ljubav kada kažemo ljubav” autora Tatjane Stefanović-Stanojević. Knjigu sam kupila u skriptarnici Filzofskofkog fakulteta, kao deo literature za polaganje ispita.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, sugestija, kritika, možete me kontaktirati na beautyandpsychology@gmail.com