Rečnik osnovnih psiholoških pojmova

Ovaj kratak rečnik osnovnih psiholoških pojmova je namenjen svima koji se interesuju za psihologiju, za buduće studente psihologije, i sve one koji žele da saznaju više o psihologiji. Može vam pomoći i u čitanju  i tumačenju raznih psiholoških knjiga.

Trudila sam se da sastavim rečnik osnovnih pojmova iz psihologije, ali i onih zanimljivih pojava, fenomena. Kroz ovaj blog bih želela da vam približim psihologiju, zato mislim da je važno krenuti od samog početka i od definicija najvažnijih psiholoških pojmova. Spisak pojmova je prilično dugačak ali nije ni približno nekom pravom psiholoskom rečniku.

Napominjem da su definicije preuzete iz psiholoskih knjiga za polaganje ispita na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Nadam se da će vam se dopasti, i da će mnogima koristiti. Svaka sugestija  je dobro dosla J

A

adolescentstki period-period u razvoju, karakteriše ga niz promena u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom, i profesionalnom razvoju.

agresivno ponašanje-ponašanje kome je namera da nekom drugom bude naneta šteta ili da neko drugi bude povređen, bez obzira na to kako je to tog ponašanja došlo, da li je od početka postojala namera da se neko povredi ili se ona javila u toku reagovanja na neku situaciju, i bez obzira da li se manifestuje u otvorenim i uočljivim postupcima na štetu drugoga ili ostaje samo želja da drugi bude povređen.

afilijativni motiv-uspostavljanje i održavanje pozitivnih afektivnih veza sa drugim ljudima; težnja pojedinca da uspostavi neposredan, prisan emocionalni i socijalni kontakt i da se udruži sa drugim ljudima.

afektivna vezanost-prema Bolbiju, specifičan, neravnopravan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira između majke i deteta i traje čitav život. "Poverenje u dostupnost i podršku osobe za koju smo vezani predstavlja značajan uslov sigurnog funkcionisanja u toku čitavog životnog veka osobe (Bowlby)".

analiza radnog mesta-postupak kojim se sistematski, po unapred definisanim elementima, utvrđuju zahtevi koje mora ispuniti čovek na određenom radnom mestu.

agensi socijalizacije-društveni činioci (porodica, vrtić, škola, vršnjaci, itd.) koji prenose kulturne norme, vrednosti i obrasce ponašanja na dete (zovu se još i vršioci socijalizacije).

aktivno slušanje–ono koje sagovorniku stavlja do znanja da nas zanima, da ga uvažavamo, razumemo i da mu se potpuno posvećujemo u razgovoru.

aktivni odmor–poznat po Sečenovu, koji ga je prvi eksperimentalno ispitao. Sastoji se iz upražnjavanja aktivnosti druge vrste u odnosu na aktivnost  koja nas je umorila.

aktivno zaboravljanje-aktivno zaboravljanje je rezultat međusobnog ometanja ili sukobljavanja dva gradiva.

altruizam – nesebična spremnost da se pomogne drugome bez ikakve spoljašnje nagrade, pa čak i po cenu lične štete i žrtve.

anksioznost-kod nas se najčešće reč prevodi kao strepnja. Taj prevod je nekada dobar, ali nekada i nije. Anksioznost predstavlja mučno osećanje koje ima oblik neodređenog straha, iščekivanje nečeg zastrašujućeg. Postoje 4 vrste anksioznosti: slobodno lebdeća anksioznost (plašljivo iščekivanje, bez ikakvog vidljivog povoda nastupa stanje straha ili uznemirenosti), fobije (nastaju kada se strah premesti ili pomeri na neki spoljašnji objekat, pa osoba počinje da se iracionalno boji tog spoljašnjeg objekta), napad anksioznosti ili panični napad (nesvesni sadržaji mogu iznenada, bez vidljivih ili dovoljnih spoljašnjih razloga, početi da nadiru u svest), i telesni simptomi (smetnje u radu srca i krvnih sudova, teškoće u disanju, osećaj malaksalosti, nestabilnosti na nogama, mišićne tenzije, trnjenje ruku ili nekog drugog dela tela itd).

anomija-stanje nedostatka društvenih normi i vrednosti, što dovodi do dezorganizacije društva i ličnosti.

anketa–tehnika koja se koristi za ispitivanje mišljenja, stavova ili uverenja ljudi o određenim društveno važnim i aktuelnim pitanjima.

antisocijalno ponašanje–ponašanje koje je usmereno protiv društvenih normi i grupne kohezije i koje šteti kolektivu.

apnea-nemogućnost disanja prilikom spavanja.

asertivno ponašanje–samopotvrđujuće ponašanje, gde se pojedinac aktivno i odlučno bori za svoja prava i svoje ciljeve, ali na nenasilan, miroljubiv način.

asimilacija pamćenja-proces izjednačavanja starog s novim je proces asimilacije pamćenja-staro znanje na neki način upija, transformiše novi materijal, tako da novi materijal postaje sličniji starom.

autokratsko rukovođenjestil rukovođenja koji podrazumeva da vođa samovoljno upravlja grupom, da sve odluke donosi sam, bez obaveštavanja ili konsultovanja ostalih članova grupe, koji poslušno ispunjavaju njegova naređenja.

autonomna moralnost–viši stupanj u razvoju morala, kada se osoba vlada po apstraktnim, univerzalnim moralnim principima i osećanjem vlastite odgovornosti, a ne u skladu sa svojim potrebama ili mišljenjem drugih.

autoritet – osoba, institucija ili ideja koja uživa poštovanje i ima uticaj, moć, koja se može zasnivati na ličnim osobinama, stručnosti, moralnim vrlinama ili na sili i socijalnom položaju.

B

benigna agresivnost – odbrambeni urođeni impuls za napad kad su ugroženi životni interesi, koja nestaje kada je otklonjena opasnost.

bezuslovna draž – draž koja bez ikakvih uslova izaziva reakciju.

bezuslovna reakcija – automatska, prirodna reakcija.

blumova taksonomija-predstavlja svojevrsnu klasifikaciju obrazovno-vaspitnih ciljeva u okviru tri područja: afektivno, psihomotorno i kognitivno.

brainstorming (oluja mozgova)–način grupnog rešavanja problema (nastao u psihologiji marketinga), a sastoji se u podsticanju obilne i neselektivne produkcije najrazličitijih, najsmjelijih ideja i originalnih rešenja (da bi se kasnije izvršila selekcija).

burnout sindrom ili sindrom sagorevanja na poslu-progresivni gubitak entuzijazma, energije i smisla vlastitog rada kao rezultat frustracija i stresa na poslu. Nastaje kod osoba koje duže vreme obavljaju emocionalno visoko zahtevne poslove, koji uključuju interakciju sa drugim ljudima (medicinsko osoblje, psiholozi, nastavnici)

D

dekodiranje – dešifrovanje kodiranog podatka u izvornu, razumljivu informaciju.

demokratsko rukovođenje–stil rukovođenja koji podrazumeva da je vođa samo koordinator, „prvi među jednakima”, koji stvara uslove u kojima svi članovi grupe imaju mogućnost da ranopravno učestvuju u donošenju grupnih odluka.

denotativno značenje– ksplicitno značenje, to je predmet, pojava ili ideja na koju reč nedvosmisleno i neposredno upućuje.

depresija-osoba se oseca depresivno kada procenjuje da joj je život je takav kakav je nemoguće živeti u svetu takav kakav jeste, da je tu nemogucć bilo sta promeniti, tako da se oprašta od života. Maskirana depresija - depresivnost može biti potisnuta na nesvesni plan. Ovi maskirani oblici se izražavaju indirektno kroz hipohondrijski ili neki drugi simptom koji je ekvivalent depresivnosti: nesanica, hronicni umor, anoreksija, ׳slucajno samopovredjivanje׳ itd. Nasmesena depresija–potisnuta depresivnost se kompenzuje osećanjima radosti, sreće i veselja. Endogena depresija se suprotstavlja pojmu egzogena (reaktivna). Kod egzogene je jasno uočljiv traumatični ili stresni događaj koji aktivira depresivnu reakciju a kod endogene se ovakav događaj ne može lako uočiti.

deprivacija spavanja-osnovni postupak kojim se proverava svrha spavanja je ispitivanje posledica produžene budnosti.

dijagnosticka klasifikacija-savremeni psiholozi se rukovode jednim od dva postojeća dijagnostičko-statistička priručnika o klasifikaciji duševnih poremećaja: u SAD koristi se DSM -IV-R, u Evropi MKB-10/ICD-10 .

dinamika grupe – niz procesa kojima se grupa menja, razvija, učvršćuje (usvajanjem grupnih normi) i utiče na ponašanje članova (podstiče ih da sarađuju ili da se takmiče) tokom ostvarenja ciljeva grupe.

direkcija-način na koji prilazimo problemu. Direkcija zavisi od  načina na koji se problem vidi i od toga u čemu vidimo teškoću problema.

discipline psihologije: Teorijske: opšta psihologija, fiziološka, razvojna, socijalna, psihologija ličnosti i psihometrija. Primenjene discipline: pedagoška psihologija, psihologija rada, mentalna higijena, klinička psihologija, skolska psihologija, profesionalna orijentacija i selekcija.

dokimologija-grana psihologije koja se bavi istraživanjem faktora koji utiču na ocenjivanje i traženjem načina za popravljanje i usavršavanje sistema ocenjivanja u školi.

dosada-stanje organizma izazvano spoljšnjim stimulusima koji su preterano retki i preterano jednolični i čije duže trajanje izaziva traženje zanimljivog izvora stimulacije.

draž-fizička energija koja napada čulne receptore i u stanju je da izazove razdraženje u receptorima izazivajući određenu reakciju.

društveni karakter – stečen i funkcionalan sklop crta ličnosti tipičan za članove nekog društva.

društveni običaji – nepisana, spontano nastala pravila društvenog ponašanja, koja se poštuju jer su ukorenjena u tradiciji, a pokazala su se kao korisna.

društvo – velika, organizovana i stabilna ljudska zajednica koja ima poseban način privređivanja, sistem društvenih odnosa, ideologiju i sistem vrednosti.

dugoročno pamćenje se nadovezuje na neposredno pamćenje. Dugoročno pamćenje se zadržava celog života. Kod dugoročnog pamćenja jedan utisak najpre biva u svesti, potom prestaje da bude u svesti i postoji u obliku traga pamćenja u mozgu i posle izvesnog odlaganja se ponovo vraća u svest. Dugoročno pamćenje je trajno ili bar relativno trajno i nije ograničenog kapaciteta.

E

ebinghausova kriva zaboravljanja-kriva pokazuje da je zaboravljanje u početku brzo a zatim sve sporije. Najviše se zaboravi u prvim časovima posle učenja. Može se desiti da se danas zaboravi ono što se juče učilo na nekom predavanju. Količina zaboravljanog se nagomilava i vremenom je sve veća. ono što posle izvesnog vremena ostane u pamćenju, sporije se zaboravlja. Najbrže se zaboravlja u početku a ono što posle izvesnog vremena ostane u pamćenju, sporije se zaboravlja.

eksperiment – naučni metod u kojem se namerno i sistematski menja nezavisna varijabla kako bi se posmatrale (i merile) promene u zavisnoj, dok se ostale varijable drže pod kontrolom.

eksperimentalna neuropsihologija-bavi se primenom različitih tehnika u istraživanjima na ispitanicima sa oštećenjem mozga (hemoragije, ishemija mozga, tumori, virusne infekcije, traume različitog stepena), radi utvrđivanja statusa određenih psihičkih funkcija u odnosu na mesto i veličinu povrede.

emocija-reakcija subjekta na stimulus koji je ocenio kao važan, a koja je visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost. Manifestacije emocija: emocionalni doživljaj, emocionalno ponašanje i fiziološke promene. Postoji šest osnovnih klasa emocija: primarne (radost, gnev, strah, tuga), emocije koje se odnose na čula (bol, odvratnost, nezadovoljstvo), emocije koje se tiču samoprocene (uspeh, ponos, sram, krivica, kajanje), emocije koje se odnose na druge ljude (ljuabav, ljubomora, mržnja), emocije vezane za procenjivanje (humor, smeh, estetska osećanja, divljenje, usamljenost, čeznja), i emocije koje se tiču raspoloženja (raspoloženost, anksioznost, oduševljenje)

emocionalna inteligencija-sposobnost prepoznavanja i razumevanja osećanja, sposobnost kontrolisanja i korišćenja emocija za izražavanje misli.

emocionalna pismenost-znaci da osećamo osećanja, sposobni smo da ih razlikujemo i imenujemo, određujemo njhov intenzitet, poznat nam je uzrok, u stanju smo da ih kontrolišemo u raznim situacijama, znamo kako utiču na druge ljude i prihvatamo odgovornost za njihovo dejstvo. Emocionalna pismenost počinje razvojem sposobnosti da se osećanja imenuju i izraze rečima.

emocionalno pamćenje-u sklopu dugoročnog pamćenja postoji i emocionalno pamćenje koje se sastoji od pozitivnih i negativnih emocionalnih doživljaja.

empatija – sposobnost uspostavljanja bliskog kontakta na području emocija i impulsa.

enureza - noćno nekontrolisano mokrenje.

ergonomija-nauka o ljudskom radu i zakonistima rada.

epizodičko pamćenje - pamćenje konkretnih događaja ili epizoda, događaja koji su se odigrali u jednom sasvim određenom vremenskom trenutku, na određenom mestu uz određeni sled zbivanja. Ovo pamćenje može biti ličnog karaktera kada pamtimo određene pozitivne ili negativne uspomene (prvi poljubac).

enkodiranje – pretvaranje informacije pomoću koda (reč, gest) u poruku zgodnu za prenošenje.

etnicki stereotipi-deo kognitivne komponente odnosa prema pojedinim narodima koji karakterise relativno uprošćeno i rigidno shvatanje o karakteristikama pripadnika pojedinih naroda.

F

facijalna ekspresija – spontano izražavanje psihičkih preživljavanja (osećanja, namera, stavova) mimikom lica.

faze misaonog procesa: uočavanje i shvatanje problema; sužavanje, reformulacija problema, stvaranje direkcije ili modela traganja - najbitniji je deo misaonog procesa; javljenje hipoteze - javljanje tačne hipoteze je uslovljeno direkcijom; proveravanje hipoteze.

faze stvaralačkog mišljenja: priprema u užem smislu ili preparacija – čitanje literature koja se odnosi na dati problem, razmišljanje o problemu, prvi pokušaji rešenja problema;  period inkubacije – stvaralac ne radi ništa na problemu ali se ovaj miran period završava naglim iskrsavanje ideje za rešenje problema; iluminacija ili inspiracija – iznenadno, spontano javljanje srećne ideje. Iluminacija podrazumeva "osvetljenje" ili "ozarenje" uma iznenadnom idejom. Inspiracija je nadahnuće ili "udahnuće"; Proveravanje ili verifikacija.

feministički pokret – socijalni pokret koji predstavlja kritiku „muške kulture” u kojoj su žene marginalizovane, isključene ili nedovoljno zastupljene na mestima društvene moći, diskriminisane, izrabljivane i podređene muškarcima.

festingerova teorija saznajne disonance – postoji tendencija za skladom između kognitivnih elemenata naših stavova i uverenja. Kognitivni elementi su neusklađeni,tj u disonanciji ako posmatrajući svaki od njih zasebno iz jednog proizilazi suprotno od onoga što sledi iz drugog kognitivnog elementa.

fizički rad-telesni, mišićni ili manuelni rad sa dominantnom ulogom mišića.

fluktuacija je samoinicijativno napuštanje kolektiva, kao rezultat nezadovoljstva, i očekivanja da će druga radna organizacija adekvatnije da ih zadovolji.

formalna grupa – ona grupa (npr. vojska, crkva, itd.) koja je nastala zvanično, osnivačkim aktom i gde su formalno propisani ciljevi, položaji, uloge, kao i standardi ponašanja članova grupe.

formalni vođa – ima položaj vođe jer mu je dodeljena legitimna moć, ali nema referentnu moć (nije prihvaćen od članova grupe).

frustracija – neprijatan doživljaj, ometanja zadovoljenja nekog motiva, niz neugodnih emocija (razočaranje, napetost, briga itd.).

funkcionalna autonomija motiva-određeni način ponašanja koji je ranije predstavljao sredstvo za zadovoljenje potrebe, sada postaje samostaln autonomni motiv koji sam po sebi pokreće čoveka na aktivnost.

G

glasine – alarmantne, nepouzdane, a zapravo neistinite ili poluistinite informacije o društveno važnim zbivanjima ili osobama čiji je izvor nepoznat, a njenu sadržinu je teško ili nemoguće u tom trenutku proveriti.

genogram je tehnika rekonstruisanja simboličke reprezentacije našeg porodičnog života. Grafički prikaz ili vrsta mape porodičnog života, koji pokazuje strukturu, relacije i istoriju porodice u najmanje tri generacije.

gomila – velika, nestrukturisana, aktivna skupina ljudi, koju, privremeno, povezuju isti ciljevi, osećanja i interesi i koja se ponaša jednoobrazno.

gregarni motiv – „motiv krda”, urođeni poriv mnogih životinja i ljudi, da budu fizički bliski sa drugim jedinkama svoje vrste u grupama (stado, čopor, jato).

grupa – skup međusobno povezanih ljudi koji imaju neki zajednički cilj i izvesne zajedničke karakteristike.

grupna kohezija – sile uzajamnog privlačenja koje drže članove grupe na okupu, a manifestuje se u stabilnosti, jedinstvu grupe, u osećanju zajedništva, kao i u otpornosti grupe na spoljne pritiske koji vode raspadu grupe.

grupna zaslepljenost – pojava da članovi grupe tokom grupnog odlučivanja, iz solidarnosti,

radi očuvanja grupne kohezije, kao i zbog lojanosti vođi, zanemaruju bitne činjenice i logično zaključivanje, pa donose nepromišljene, pogrešne odluke.

grupne norme – propisani i usvojeni obrasci mišljenja i ponašanja članova grupe, koji služi kao merilo za ocenjivanje ispravnosti ponašanja, a čija je glavna uloga da obezbede jedinstvo i efikasno funkcionisanje grupe.

grupni identitet – doživljaj samoistovetnosti i osobenosti koji je zajednički članovima neke grupe, koji imaju iste vrednosti, uverenja, ideale i modele ponašanja.

grupno odlučivanje – složen proces zajedničkog donošenja odluke važne za grupu u kojem mogu da učestvuju svi članovi grupe.

H

halucinacije-bespredmetna opažanja, opažanja bez prisustva draži.

heteronomna moralnost – niži stupanj u razvoju moralnosti, gde se pod dobrim, moralnim ponašanjem podrazumeva poslušnost, poštovanje spolja nametnutih norma iz straha od osude i kazne od strane autoriteta (prvenstveno roditelja).

hipermnezije- preterano, neobično bogata i živa sećanja, situacije u kojima se ljudima sopstveni život odmota pred očima na nekoliko sekundi sa zapanjujućim brojem detalja i živošću.

hiperventilacioni sindrom: javlja se u toku paničnih i anksioznih napada ali i kao simptom srčanih, pulmonalnih oboljenja.

hipnoza – veštački izazvano stanje, koje se odlikuje pasivnošću i pojačanom sugestibilnošću hipnotisane osobe.

I

identifikacija – proces nesvesnog i nevoljnog poistovećivanja sa uzorom, koji podrazumeva prihvatanje  njegovih osobina (vrednosti, uverenja i stavova), odnosno duboku i trajnu promenu ličnosti osobe koja se poistovećuje.

identitet – sveukupni doživljaj, svesni i nesvesni, suštinske samoistovetnosti i kontinuiteta vlastite ličnosti.

imaginarna iskustva-iskustva o sebi ili drugima u hipotetičkim situacijama, koja mogu biti pozitivna ili negativna.

imitacija – voljni, namerni čin svesnog podražavanja nekog vidljivog načina ponašanja uzora (npr. gestova), koji ne podrazumeva trajnu unutrašnju promenu osobe koja imitira.

instrumentalno uslovljavanje – oblik učenja u kome ponašanje organizma predstavlja sredstvo ili instrument dolaženja do cilja.

interesovanje – postojana misaona i emocionalna zaokupljenost nekim objektom ili delatnošću, koja za nas predstavlja neospornu vrednost.

intuicija - sposobnost uspostavljanja bliskog kontakta na području ideja. neposredna spoznaja sadržaja, značenja sadržaja. Približava se fenomenu stvaralaštva.

inženjerska psihologija (human factors)-proučava  psihičke zakonitosti u procesu rada sa savremenom tehnikom.

iluzija-poremećaj opažanja, pogrešna interpretacija postojećih draži.

izvori socijalizacije – kultura i društvo, koji određuju ciljeve, sadržaj i agense (sredstva) socijalizacije.

J

jet lag-desinhronizacija u organizmu nastala kao posledica letenja avionom kroz vremenske zone. To je prolazan klinički sindrom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških bioloških ritmova i uobičajeno rezultira nespecifičnim simptomima: umor, nesanica i drugi poremećaji zbog promene vremenskih zona.

jezik – najsavršeniji simbolički sistem, sačinjen od reči i pravila njihovih povezivanja.

K

kadrovska psihologija (psihologija rada u užem smislu)  proučava i meri: specifične psihičke i psihofizičke (senzorne i motorne) sposobnosti čoveka za određenu vrstu posla.

karakter–označava ključno obeležje ličnosti, specifičan sklop emocionalno-motivacionih, socijalnih, moralnih i ponašajnih crta po kojima se ta ličnost razlikuje od drugih.

kinezička komunikacija – sporazumijevanje jezikom telesnih pokreta, gestom i mimikom.

klasično uslovljavanje – povezivanje (po vremenskom dodiru) neutralne i bezuslovne draži, što dovodi do sticanja nove, uslovne reakcije, koja predstavlja odgovor na prvobitno neutralnu, a kasnije, uslovnu draž.

klinička psihologija-bavi se dijagnostikom i psihoterapijom psihičkih poremećaja. Predmet klinicke psihologije su psiholoske pojave osoba u stanjima prolazne ili trajne disfunkcionalnosti, koj se ispituju specificnim metodama i procenjuju u okviru njihove individualnosti.  Predmet kliničke psihologije u praksi je određeni pojedinac, sa konkretnim problemima.

kodiranje – prerada sirovih podataka u novi oblik, pogodniji za čuvanje u pamćenju.

kognitivna psihologija – pravac u psihologiji koji pretežno objektivnim metodima proučava saznajne procese (opažanje, pamćenje, mišljenje itd.), ali i emocije, motive, stavove i ponašanje ličnosti.

kognitivna disonanca – nelagodnost nastala used pridržavanja logički neusklađenih saznanja o objektu stava ili nesklada između uverenja i ponašanja vezanih za predmet stava.

kognitivne distorzije-preterana generalizacija, katastrofiranje, polarizovano mišljenje, arbitrarni izvod, čitanje misli, negativna predikcija , minimiziranje i maksimiziranje, etiketiranje, moranje, odbacivanje pozitivnog.

kolektivno nesvjesno – urođeno, nadlično, univerzalno nesvesno, koje sadrži nasleđenu mudrost predaka u vidu arhetipova.

kompeticija– blik socijalne interakcije gde se svi članovi grupe međusobno takmiče u dostizanju željenog cilja, i gde uspeh jednog člana grupe isključuje uspešnost ostalih.

komunikacija – sporazumevanje, simbolička interakcija u vidu razmene informacija znakovima i simbolima između subjekata; razmena informacija i poruka. Može biti jasna, direktna, indirektna (ne zna se kome je poruka upućena), maskirana (nejasan sadržaj).

komunikativna funkcija emocija – spontano neverbalno izražavanje emocija ima ulogu poruke i služi sporazumevanju članova grupe.

komunikologija – disciplina koja izučava oblike, procese i probleme komunikacije, neposredne, interpersonalne razmene poruka i masovne – putem medija.

koncept srčane žilave ličnosti-nastao u duhu egzistencijalisticke tradicije čiji je autor Suzana Kobasa, podrazumeva takav složaj crta ličnosti koji omogućava zdravo funkcionisanje i pod najtežim životnim okolnostima bez ozbiljnijih i dugotrajnijih adaptacionih padova. Za srčane osobe stresni događaj je uvek mogućnost, izazov i šansa, a ne gubitak, pretnja ili rizik. Svaki pojedinačni događaj procenjuju u kontekstu svog celokupnog životnog projekta što im omogućava da ne budu žrtve promena već aktivni učesnici u njima.

konflikt – sukob različitih, suprotnih gledišta, mišljenja, težnji ili stavova.

konflikt uloga – sukob između različitih društvenih uloga koje osoba istovremeno igra (majka i šefica) ili sukob unutar same uloge.

konformizam – pojava promene ponašanja pojedinca u pravcu slaganja sa većinom, pod grupnim pritiskom, a ne iz vlastitog ubeđenja.

konotativno značenje – implicitno, asocijativno, pretežno emotivno, subjektivno značenje reči.

konstruktivna reakcija na frustraciju – one akcije koje su usmerene na rešavanje same situacije (nalaženje nove strategije dolaska do cilja, pojačavanje napora, zamena prvobitnog cilja nekim dostupnijim).

kooperacija – oblik socijalne interakcije gde svi članovi grupe međusobno sarađuju i usklađuju svoje aktivnosti u dostizanju grupnog cilja.

korelacija (povezanost)-dve varijable su u korelaciji ako variraju na srodan način tj. ako su promene u vrednosti jedne varijable praćene odgovarajućim promenama u vrednosti druge varijable.

korelaciono istraživanje – metod koji otkriva i precizno meri stepen i način povezanosti među pojavama.

kortikalna magnifikacija-deformacija vizuelnog prostora. Ova deformacija se ne izražava kao iskrivljenje vidnog polja već je reč o tome da je veći prostor za obradu informacija u korteksu dat oblasti retine iz koje dolazi više informacija.

kratkoročno pamćenje-traje 10-20 sekundi i ono neposredno sledi neki utisak (pr: kada čitamo poslednje reči jedne rečenice, prethodni deo jedne rečenice je jos uvek psihološki prisutan u obliku neposrednog pamćenja). Eksperimentalno se ispituje na taj način što se ispitaniku pročita određeni broj slova a od njega se traži da taj niz odmah ponovi. Utvrđeno je da je obim neposrednog pamćenje oko 7 podataka.

kuninova skala lica – sastoji se od snimaka lica različitog emocionalnog izraza, od smeha, prijatnosti, zadovoljstva do potpunog nezadovoljstva. Subjekat označava sliku koja najbolje odražava ono što on oseća prema poslu.

kultura – jedan od izvora socijalizacije, sveukupnost materijalnih i duhovnih tvorevina, koje se prenose tradicijom na nove generacije.

kvazi-potrebe – situaciono indukovane želje koje energiziraju ponašanje usmereno ka redukciji tenzije

L

legitimna moć – uticaj pojedinca, određen položajem i propisanom ulogom, a temelji se na postojećim običajima i vrednostima grupe.

leva hemisfera mozga-razvijenija je kod ljudi koji pišu desnom rukom (90%), jezik i govor su funkcije leve hemisfere.

liberalno rukovođenje – ono koje podrazumeva vođu koji se neposredno ne meša u rukovođenje već prepušta grupi da se sama dogovara, donosi odluke i odgovara za njih.

ličnost – neponovljiv, integrisan, složen i stabilan psihički sklop osobina, koji određuje dosledno ponašanje i doživljaje individue. Ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i njen karakterističan način mišljenja.

lojd-Morganov kanon stednje-jednu pojavu ponašanja nije potrebno objašnjavati sposobnostima koje srećemo na višem filogenetskom nivou, ako je neka sposobnost koju srećemo i na nižem filogenetskom nivou dovoljna za objašnjenje ponašanja koje je u pitanju (jedno ponašanje ne treba da objašnjavamo inteligencijom, ako se ono može objasniti navikom).

lokus kontrole se odnosi na nečija generalizovana očekivanja o tome gde se nalazi kontrola nastupajućih događaja, tj. šta ili ko je odgovoran za ono što se pojedincu dešava ili će mu se desiti. Iskustvo kažnjavanja i nagrađivanja oblikuje način na koji će ljudi interpretirati rezultate svojih aktivnosti. Može biti unutrasnji i spoljašnji.

Lj

ljudi ševe-jutarnji tipovi ličnosti, (ranoranioci), većinom introverti, opsesivno-kompulsivni karakter, teže se prilagođavaju na smenski rad

ljudi sove-večernji tipovi (noćobdije), ekstraverti, histerični karakter, prilagodljiviji na smenski rad, odn. desinhronizaciju cirkadijalnog ritma.

M

mala grupa – strukturirana grupa, sačinjena od malog broja članova (od 2 do 20), koji neposredno, intenzivno i prisno kontaktiraju licem u lice (vršnjaci, radna grupa, školsko odeljenje, sportski tim, itd.).

maligna agresivnost – agresivnost specifična za čoveka, nije urođena, nije spolja izazvana i nije u službi života, a cilj je uživanje u destrukciji i ubijanju.

manifestacije pamćenja: reprodukcija  ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja - znači načiniti neku vrstu duplikata, kopije koje verno imitira osobine originala. Može da znači i obnavljanje ranijih utisaka u obliku predstava ili ponavljanje rečima ono što smo ranije čitali ili slušali. Rekognicija ili prepoznavanje - svest o tome da je sada opaženi objekat nekad bio u našem iskustvu. Odnosi se na sada prisutan i opažen objekat. Ušteda pri ponovnom učenju -  kada gradivo učimo po drugi put, učimo ga za kraće vreme ili uz manji broj ponavljanja

marketing – složena aktivnost identifikovanja, predviđanja i zadovoljavanja potrebe ržišta i potrošača u cilju ostvarivanja profita.

masa – veća, pasivna i privremena skupina ljudi u kojoj ne postoji stabilna organizacija (sa definisanim ulogama).

medicina rada-proučava: uslove rada, profesionalne štetnosti, profesionalna oštećenja, mere za zaštitu zdravlja radnika, očuvanje radne sposobnosti, i povećanje produktivnosti rada čoveka u oblastima delatnosti.

mehanizmi odbrane – nesvesne i automatske tehnike ega, služe da bi se „razrešio” konflikt i zaštitilo samopoštovanje ličnosti.

memorija –podrazumeva se opšta funkcija oživljavanja i ponovnog proživljavanja prošlog iskustva (učenje, retencija, sećanje, rekognicija, totalan opseg stvari kojih čovek može da se seti (skladištenje informacija i pamćenje), i svako prošlo iskustvo koga se sećamo.

menadžerska bolest (sindrom izgaranja)-kontinuirano premaranje iz dana u dan uz prisustvo visoke emocionalne i mišićne tenzije zbog visokog stepena odgovornosti za posao koji obavljaju, može kod nekih ljudi dovesti do „sloma”, poznatog u poslovnom svetu pod ovim nazivom.

metod – najopštiji, provereni naučni pristup problemima, odnosno globalni način organizovanja objektivnog, sistematskog i valjanog istraživanja. Metode i tehnike psiholoških istraživanja: laboratorijska i istraživanja u prirodnim uslovima

mišljenje – cilju usmereno operisanje simbolima, kojim se dolazi do novih saznanja o bitnim odnosima među pojavama.

moda – oblik masovnog ponašanja, predstavlja nov široko prihvaćen običaj u načinu oblačenja, ukrašavanja, ulepšavanja i ponašanja u određenom vremenu i u određenoj socijalnoj sredini, a koji se relativno brzo menja.

moć – sposobnost uticanja, kontrole i nametanja svoje volje drugima; potreba za uticajem i kontrolom nas socijalnom (i prirodnom) sredinom.

moć informisanosti – vrsta moći koja potiče iz dobre obaveštenosti nekih privilegovanih

članova grupe.

moral – oblik društvene svesti, sveukupnost vrednosti, principa, normi i propisa koji u nekom društvu određuju šta je dobro i zlo, šta je pravedno, a šta nepravedno.

moralne norme – spontano nastala nepisana, regulatorna pravila koja važe u određenoj socijalnoj zajednici i prema kojima se neko mišljenje/ponašanje procenjuje kao dobro ili loše..

moralni razvoj – razvoj u moralnom suđenju i postupanju tokom odrastanja.

moralno suđenje – prosuđivanje o moralnim postupcima ljudi u skladu sa usvojenim moralnim normama i stepenom razvoja.

motiv – unutrašnja biološka i psihološka pobuda koja je pokretač cilju usmerene aktivnosti jedinke. Motivi  ljudskog ponašanja podrazumevaju se oni pokretači koji pokreću čoveka na različite aktivnosti. Predstavljaju snagu, energiju, koja izvire iz samog pojedinca, a koju on doživljava kao želju, odnosno potrebu. Ukoliko se potreba zadovolji, otklanja se subjektivni osećaj napetosti, razdraženja i neprijatnosti, dok će nezadovoljenje motiva izazvati napetost, neprijatnost. Motiv je potreba ili želja udružena sa namerom da se postigne odgovarajući cilj.

motivacija – celokupni složen psihički proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti usmerene ka određenom cilju. Motivacija je proces koji pokreće čoveka na određenu aktivnost i usmerava ga na određene objekte radi postizanja određenih ciljeva. Motivi predstavljaju pokretačke snage čoveka koje ga usmeravaju na određenu aktivnost. Motivacija se formira pod uticajem socijalnih faktora i vaoma je važna za socijano ponašanje-

motiv za postignućem – težnja pojedinca da postigne značajan uspeh u nekoj aktivnosti i da se istakne u odnosu na ostale ljude.

motorna reakcija-spolja vidljiva, opažljiva manifestacija unutrašnjeg doživljaja.

mrtva tacka: u periodu kada se sprovodi dugotrajan i teži rad (kao kod  trčanja na duža rastojanja) dolazi do naglog smanjenja radne sposobnosti, sa subjektivnim doživljajem potpune nemoći i nemogućnosti da se rad nastavi.

N

nacrt istrazivanja-plan izvođenja istraživanja, precizan i detaljan opis objekata, varijabli i podataka koji će se sakupljati i način statističke obrade.

nagon – urođena pobuda, nastaje iz telesne potrebe, koja povećava napetost organizma i nagoni ga na aktivnost ka određenom cilju.

narkomanija – društveno devijantno ponašanje, stanje hronične intoksikacije nastalo dužom zloupotrebom neke droge.

narkolepsija-neurološki poremećaj karakteriziran neočekivanim i nepredvidivim periodima spavanja usred dana.

nativizam – učenje da je razvoj organizma određen pretežno naslednim činiocima, a da sredina ima tek sekundarnu ulogu.

nekonstruktivna reakcija na frustraciju–to su nerealističke reakcije na frustraciju (agresivnost, depresija, apatija i regresija).

neformalna grupa – nastaje spontano, radi ostvarenja slobodno izabranog cilja (zabava, druženje), kroz prisnu komunikaciju članova grupe koji imaju slične potrebe i interesovanja i nemaju zvanično utvrđene ciljeve i norme ponašanja, niti propisane uloge.

neformalni vođa – nema formalno položaj vođe, ali ga grupa prihvata kao vođu.

nekrofilija – po Fromu, vrsta maligne agresije u vidu mržnje prema životu i strasti za ubijanjem i za uništavanjem živih stvorenja.

nenasilna komunikacija–način konstruktivnog, nenasilnog rešavanja sukoba, korišćenjem jezika saosećanja.

nenormalno–atipično, neubičajeno, devijantno ponašanje i doživljavanje (nedostatak uvida, loša procena stvarnosti, poremećeni interpersonalni odnosi).

neprilagođeno ponašanje–nesocijalizovano agresivno, netolerantno i apatično ponašanje.

nesvesno–sve ono psihičko (osećanja, nagoni, želje, sećanja) što se nalazi izvan svesti i što teško može dospeti u svest.

nestrukturisana grupa–privremena, bezoblična, neorganizovana skupina (gomila, publika), nediferencirana po mestu i ulozi u članova u grupi, nastala za određenu priliku (utakmica, pozorište, linč).

neuropsihologija proučava mentalna oštećenja koja nisu uslovljena oboljenjima i povredama. Bavi se psihodijagnostikom, odnosno otkrivanjem i diferenciranjem organski uzrokovanih poremećaja u ponašanju, od psihogeno i socijalno uslovljenih.

neverbalna komunikacija – sporazumevanje bez reči, gestovima, mimikom, pogledom.

nezavisna promjenljiva (varijabla) – pojava koja se menja po želji eksperimentatora.

noćni strah (pavor nocturnus) - osećanje izrazitog straha i teskobe, osoba se često budi vrišteći.

noradrenalin-simpatikomimetik, ima pretežno delovanje na alfa receptore, što se manifestuje u povećanju otpora na periferiji vaskularnog sistema, povećanjem sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.

O

odbrambeni mehanizmi-regresija: vraćanje na jedan niži stupanj, na raniji stadijum razvoja na kome su nagonske potrebe bile zadovoljavane na poseban način. Sublimacija: suprotan proces od regresije.

opažanje–proces kojim jedinka integriše, tumači i organizuje raznolike osete u celovitu i smisaonu mentalnu reprezentaciju sveta; svesno doživljavanje okoline na osnovu čulnih uticaja, sećanja i asocijacija.

operantno uslovljavanje – oblik uslovljavanja kod kojeg organizam, među mnogima, spontano emituje i neku instrumentalnu radnju (operaciju) koja dovodi do cilja – zadovoljenja potrebe.

opšta psihologija – fundamentalna psihološka disciplina koja izolovano proučava opšte funkcije, procese i sposobnosti normalnog odraslog čoveka (pažnja, opažanje, motivacija, emocije, učenje, pamćenje, mišljenje i dr).

operativna memorija-pored kratkotrajne vizuelne i auditivne memorije, postoji još jedan vid kratkotrajne memorije tj. operativna memorija. U operativnoj memoriji je materijal osmišljen jer je uspostavljena veza između ulaznih informacija i dubljih depoa dugotrajne memorije.

optimizam - raspoloženje ili nastojanje da se sagleda povoljnija strana događaja ili uslova i da se očekuje povoljnije rešenje problema. Optimizam se definise kao relativno stabilna opšta tendencija verovanja u pozitivne ishode aktivnosti . Dispozicijski optimizam je opšte očekivanje da će nam se u životu dogoditi više dobrih nego loših stvari.

organizacija – velika heterogena formalna grupa (kompanija, policija, zdravstvena ustanova, univerzitet); složen, hijerarhijski ustrojen sistem čvrsto povezanih i komplementarnih malih grupa, čije su delatnosti normama i pravilima propisane, koordinirane i prilagođene zajedničkom cilju.

osećanje niže vrednosti-izraz detinje samoocene, upoređujući sebe sa odraslima dete dolazi do saznjanja o svojm slabostima.

osnovna jedinica komunikacije – struktura koju čine pošiljalac, kanal komunikacije, poruka i primalac.

osobine ličnosti-osnovne stabilne internalne karakteristike, koje uzrokuju ponašanje i poseduju stabilnost u vremenu i situacijama. Olport definiše osobine ličnosti kao „neuropsihičku strukturu koja poseduje mogućnost da mnoge podražaje učini funkcionalno ekvivalentnim i da podstakne i vodi ekvivalentne (smisleno konzistentne) oblike adaptivnog i ekspresivnog ponašanja“.

otpor - u psihoterapiji je svako suprotstavljanje analizanta vlastitoj potrebi za razumevanjem i suprotstavljaje analitičaru koji je spreman da mu u tome pomogne. Sve ono što se suprotstavlja analitičkim ciljevima i vlastitom razumnom ja. Ima raznovrsne oblike i sve može biti otpor – može se ispoljiti preko emocija, stavova, ponašanja. Predstavlja kompromis između snaga koje teže izlečenju i snaga koje mu se suprotstavljaju. Intenzitet varira u zavisnosti od iskustava koja se oživljavaju.

ostvarena uloga – način na koji pojedinac razume, prihvata i izvodi svoju propisanu socijalnu ulogu u realnom životu.

P

pamćenje – saznajni proces, koji se sastoji u obradi, zadržavanju i pronalaženju informacija, a zatim u njihovom reprodukovanju i korišćenju; proces uskladistenja informacija i njihovog iscitavanja pri secanju.

paralingvistička komunikacija – vrsta neverbalne komunikacije u kojoj su bitni paralingvistički

znakovi (visina, boja glasa, itd), a ima ulogu da prenese afektivno stanje i stav pošiljaoca.

pažnja – mentalna usmerenost, usredsređenost na mali broj značajnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti, uz zanemarivanje mnoštva ostalih, nebitnih. Može biti pasivna i aktivna. Osobine pažnje: intenzitet, postojanost, pokretljivost, usmerenost

pasivni odmor se sastoji u mirovanju, ležanju ili spavanju, dakle u prekidu svake aktivnosti. Potreban je kod napornih fizičkih aktivnosti.

pedagoska psihologija-naučna disciplina koja se bavi proučavanjem psihickih aspekata vaspitanja i obrazovanja.

perceptivna odbrana – fenomen podizanja praga opažanja za tabuisane (nepristojne) reči, čime se osoba nesvesno brani od neprijatnih emocija stida i nelagodnosti.

perceptivno naglašavanje – pojava da se predmeti i osobe koje se više vrednuju opažaju i ujedno većim po svojim fizičkim dimenzijama.

personalni prostor – „nevidljivi omotač” koji okružuje pojedinca i odvaja ga od drugih; lični, intimni prostor u koji je zabranjen ulaz svima, osim izuzetno bliskim osobama.

persuazibilnost- opšta karakteristika ljudi kod pojedinaca u većoj ili manjoj meri razvijena,da se podleže uticaju neke komunikacije bez obzira na njen sadržaj,bez obzira na komunikatora,na sredstva komunikacije,i na uslove u kojima se komunikacija ostvaruje.

placebo efekat-preparat, lek, ciji je izgled i ukus isti kao kod pravog leka i koji se daje pacijentima ali koji nema stvarnog efekta. Daje se i kontolnoj grupi u nekom eksperimentu. Naša očekivanja učinka droge mogu imati snažan uticaj na njeno stvarno delovanje. Sva istrazivanja kontrolišu placebo efekat upotrebom dvostrukog slepog postupka u kojem niti osoba koja uzima lek, niti osoba koja je primenjuje ne znaju da li se radi o pravom leku ili placebu.

pomerena agresivnost – ona koja je preusmerena na drugi, dostupan cilj, na neki zamenski objekt.

porodica–primarna grupa, najvažniji agens socijalizacije, koji dubokim, svestranim i dalekosežnim uticajima udara temelje ličnosti. Porodica je osnovna društvena grupa i osnovna ćelija društva. U njoj se ostvaruje složeno zajedništvo bioloških, psiholoških i socijalnih činilaca. Karakteriše se i uspostavljanjem dubokih emocionalnih odnosa. To je zajednica suprotnih polova i dece koja nastaju iz te veze ili mogu biti usvojena. U njoj se razvija ličnost deteta. Kao zajednica obezbeđuje  emocionalnu i intelektualnu povezanost članova, njihov rast i razvoj. Porodica je najstarija, najtrajnija, ali i promenljiva primarna društvena grupa, koja se temelji na bio-reproduktivnim, bio-seksualnim, bio-socijalnim, socijalno-zaštitnim i socio-ekonomskim vezama muža i žene i njihove rođene ili adoptirane dece, koji su međusobno povezani brakom, srodstvom ili udruženi radi lakšeg zadovoljenje raznovrsnih potreba ličnosti, društva i porodice. Potpuna porodica podrazumeva zajednicu muža, žene i njihove rodjene i/ili usvojene dece. Nepotpuna porodica podrazumeva odrastanje uz jednog roditelja usled smrti drugog, odlaska jednog od njih, razvoda ili rođenja deteta u vanbračnoj zajednici, kao i bračni par bez dece. Zdrava porodica je ona koja ne ispoljava neki psihopatološki poremećaj, akutni ili hronični. U osnovi ovakve porodice je osećanje ljubavi, nežnosti, odanosti, prijateljstva.

porodična terapija je psihoterapijski pristup usmeren na promenu interakcije bračnog para, nuklearne ili proširene porodice, kao i drugih interpesonalnih sistema, u cilju otklanjanja  psiholoških i psihijatrijskih problema koji ometaju funkcionisanje porodice i njenih članova.

poruka – informacija koju želimo saopštiti i nekim kanalom komunikacije preneti drugom licu.

posmatranje – najstariji i najosnovniji naučni metod, koji se sastoji u planskom i objektivnom posmatranju, registrovanju i tumačenju pojava u prirodnim uslovima.

posredna trauma-traumatizacijia koja se javlja zbog izloženosti tuđim traumatskim iskustvima, bilo kod stručnjaka ili u običnom svakodnevnom životu. Kad je reč o posrednoj traumi pomagača misli se na traumu koja se javlja zbog događaja koje klijent opisuje svojim pomagačima, a ti događaji posredno traumatično deluju na pomagača.

postignuće – želja za postizanjem uspeha u odnosu na standard izvršnosti [standard of exellence]

posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)-traumatski događaj, ponovno preživljavanje traume, izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu, pojačana budnost, povlačenje, disfunkcionalnostIntruzivne misli–treba se suočiti sa užasnim sadržajem misli–smanjuje anksioznost i povećava osećanje kontrole osobe. Ove osobe imaju i zastrašujuće snove.

potiskivanje– glavni mehanizam odbrane, sastoji se u izbacivanju iz sećanja neprijatnih predstava vezanih za zabranjene želje i u sprečavanju njihovog povratka. Potiskivanje je vid aktivnog, namernog zaboravljanja. Ljudi nisu svesni te namere niti samog procesa potiskivanja. Frojd je govorio o potiskivanju kao o mehanizmu odbrane. Potiskuju se negativna, bolna sećanja čije bi obnavljanje u svesti dovelo do snažnog osećanja nelagodnosti. Međutim, ovi doživljaji nisu zaboravljeni, niti pasivni već se oni ispoljavaju na posredne načine-kroz snove, omaške u govori u pisanju i dr.

potkrepljenje – draž (npr. hrana, žeton, novac) koja sledi neku radnju i povećava verovatnoću njenog budućeg javljanja.

potreba – stanje psihološkog ili fiziološkog nedostatka nečega što je neophodno ili poželjno za dobro funkcionisanje organizma.

potreba za ljubavlju – težnja za povezanošću i prisnim odnosom sa drugom osobom i briga za njenu dobrobit.

pozitivna psihologija-psihologija pozitivnih ljudskih iskustava i sreće.

predrasuda–vrsta stava, ne zasniva se ni na valjanom iskustvu niti na racionalnim argumentima, afektivno je opterećena i veoma otporna na promenu.

preoperacionalni stadijum ili faza egocentričnog mišljenja: prema Pijazeu, odvija se približno od druge do sedme godine. U ovom stadijumu se razvijaju simbolički procesi – sposobnost  predstavljanja odsutnih objekata i razvoj jezika. U ovoj fazi još nema pravih logičkih operacija koje su karakteristične za odraslog čoveka. Oparacije su interiorizovane tj. pojava mišljenja i interiorizacija akcije, zatim početak socijalizacije govora, nastanak misli i primitivne intuicije.

primarna grupa – mala grupa (porodica, vršnjaci) sastavljena od članova snažno afektivno i socijalno povezanih pojedinaca sa jakim osećanjem grupne pripadnosti, a koja ima presudan udeo u socijalizaciji ličnosti i zadovoljenju njenih važnih potreba.

primarne emocije – osnovna osećanja (strah, radost, tuga itd.) koja se rano javljaju, zajedničke su ljudima i višim primatima, kulturno su univerzalne i imaju specifičnu fiziološku osnovu.

primarna prevencija mentalnog zdravlja- sprecava pojavu bolesti, uspeh mera primarne prevencije procenjuje se incidencijom-brojem novih slučajeva koji su registrovani u odeđenom vremenskom periodu u određenoj populaciji gde se sprovode mere primarne prevencije.

primenjena psihologija-bavi se primenom psihološkim i drugih znanja koja su važna za život ljudi sa konkretnim potrebama, željama ili teškoćama u njihovom ostvarivanju.

principi nastavnog rada-uobičajeno se određuju ili se mogu odrediti kao osnovne i opšte smernice na osnovu kojih se organizuje i izvodi nastava u skladu sa ciljevima vaspitno-obrazovnog procesa. Kao opšta načela neizbežan su pratilac nastavnog rada i njih se pridržavaju i uvažavaju ih i nastavnici i učenici.

proaktivna inhibicija-ranije naučeno gradivo ometa pamćenje gradiva koje se sada uči.

proceduralno pamćenje-pamćenje određenih postupaka ili čitavih procedura tj. načina kako se neka radnja obavlja da bi se postigao određeni cilj. Proceduralno pamćenje sadrži pamćenje senzomotornih veština (hodanje, skijanje), ali i mentalne  i intelektualne veštine (određene tehnike učenja).

proindividualno ponašanje – vid ponašanja usmeren prevashodno na dobrobit same jedinke (u skladu ili ne sa društvenim normama).

projekcija–odbrana ega od prepoznavanja vlastitih nepoželjnih težnji i namera time što ih nesvesno pripisuje drugim osobama.

profesionalna interesovanja-posebna vrsta interesovanja koja se manifestuje kao težnja pojedinca da voli, traži i razmišlja i/ili da se praktično bavi aktivnostima i situacijama koje se odnose na rad i zanimanje od kojih se očekuje zadovoljenje svojih motiva ili potreba

propaganda–aktivnost organizovanog širenja nekih ideja ili stavova sa namerom da se ljudi uvere u njihovu ispravnost i izmene ponašanje u željenom smeru. Postoji namera da se putem persuazivne komunikacije, radi ostvarenja određenih ciljeva izmene stavovi određenih lica i grupa. Postoji bela i crna propaganda. U beloj se jasno iznose ciljevi a u crnoj se prikrivaju.

propagandna poruka – razumljiva, privlačna, dostupna, upadljiva i uverljiva informacija koja bi trebalo da navede primaoca na željeno ponašanje (kupovina, glasanje).

propisana uloga–nizom propisa (pozitivnih i negativnih) precizno definisana, formalizovana

socijalna uloga.

prosocijalno ponašanje–pozitivno usmereno ponašanje prema drugima, u smislu pomoći, saradnje i dobročinstva.

psihologija-proučava ljudsku prirodu, podrazumevajuću tu čovekova osećanja, motivaciju, opažanje. Psihologija proučava psihičke procese i pojave koje su važne za prilagođavanje jedinke sredini u kojoj živi. Psihologija je nauka o procesima ili pojavam svesti, koja se zasniva na doživljajima poznatim i pristupačnim svim ljudima. Proučava psihički život ljudi na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva.

psihologija ljudskih faktora-posebna oblast industrijske i organizacijske psihologije (dizajn alata, mašina, radnih sistema i radnih mesta u skladu sa veštinama i sposobnostima radnika) – dizajn od automobila, ratnih aviona i nuklearnih centrala.

psihologija rada-proučava interakciju i uzajamne odnose između individue, posla i uslova rada. Osnovni zadatak psihologije rada jeste, da na osnovu postojećih saznanja omogući i olakša usklađivanje psihofizioloških mogućnosti, želja i očekivanja individue sa zahtevima i odlikama radnog mesta i da doprinese očuvanju psihofizičkog zdravlja, prilagođenosti i zadovoljstvu pojedinca.

psihološka skala-konceptualni model ili tehnicki uređaj koji omogućuje da se svojstvo ili atribut koji je predmet merenja izrazi serijom numerickih veličina.

psihološki eksperiment-postupak kojim namerno, sistematski i u strogo kontrolisanim uslovima izazivamo neku pojavu u svrhu njenog opažanja i/ili mere.

psihološko savetovanje-psihološki proces u kome savetnik sistematski pomaže klijentu da istraži i razume sebe i svoje ponašanje, kao i da stvori alternative kako bi lakše prevazilazio teškoće i izazove u životu. Savetovanje je specifičan odnos kroz koji pojedinac postaje sposobniji da koristi svoja postojeća iskustva.

psihofiziologija rada-interdisciplinarna oblast, sinteza graničnih područja fiziologije i psihologije  rada. Cilj psihofiziologije rada je da proučava psihičke procese i stanja i njihove neurološke i fiziološke korelate kod čoveka pri obavljanju radne aktivnosti

psihofizicki paralelizam-učenje po kome postoji niz psiholoških, svesnih pojava i njima odgovarajuci paralelni niz fizioloških pojmova.

psihometrija-bavi se merenjem psihickih procesa i osobina.

psihopatologija-jedna od oblsti psihologije, bavi se proučavanjem duševnih nenormalnosti i poremećaja.

psihički procesi - mogu biti intelektualni, emocionalni i voljni.

psihologija grupe – oblast socijalne psihologije koja proučava psihološke aspekte ponašanja ljudi u grupi, kao i zakonitosti nastanka i ponašanja same grupe.

psihologija ličnosti – proučava pojedinca kao celovit i neponovljiv sklop psihičkih osobina.

psihologija mase – oblast koja proučava psihološke odlike i zakonitosti ponašanja mase, kao i ponašanje pojedinca u njoj.

psihologija marketinga – primenjena psihološka disciplina, čiji je predmet istraživanje tržišta, psihologije potrošača, psihološkog aspekta dizajniranja robe, prirode oglašavanja, kao i uticaja ekonomske propagande na prodaju nekog proizvoda.

psihopatija–težak poremećaj ličnosti, koga odlikuju moralna devijantnost, impulsivnost, drastično asocijalno i kriminogeno ponašanje.

psihoterapija–postupak pružanja psihološke pomoći, koji ima za cilj uklanjanje simptoma bolesti, reorganizaciju ličnosti i ozdravljenje.

publika–nestrukturisana, pretežno slučajna i pasivna skupina pojedinaca kratkotrajno okupljenih oko nekog aktuelnog, privremenog cilja (npr. koncert, film, utakmica, predavanje).

purkinjeov fenomen-sa smanjenjem osvetljenja mesto najveće otvorenosti spektra pomera se ka pravom delu spektra. Uzrok ove pojave je prelaz sa viđenja čepićima na viđenje štapićima koji su maksimalno osetljivi na nešto kraće talsne dužine.

R

racionalizacija –mehanizam odbrane, sastoji se u naknadnom, nesvesnom nalaženju prihvatljivih razloga za svoje neprihvatljive postupke ili opravdanja za neuspeh.

racionalizacija pamćenja-Bartlet je podrazumevao racionalno objašnjenje onoga što je nedovoljno jasno u pamćenju, osmišljavanje nečega što je nepovezano ili što se čini da je bez smisla, davanje razloga gde oni nedostaju. Racionalizacija je izraz težnje ili napora za osmišljavanjem, vrši se na osnovu starog iskustva.

radoznalost–potreba za stalnim istraživanjem i saznavanjem nepoznatog, zagonetnog, skrivenog i čudesnog.

rasna predrasuda–neutemeljeno negativno afektivno mišljenje o drugim rasama (Crnci, Jevreji) i nekritično pozitivno o svojoj, praćeno bolesnom mržnjom, spremnošću na diskriminaciju, progon, pa čak i genocid druge, „niže“ rase.

razvoj ličnosti – složen proces progresivnog menjanja ličnosti od začeća do kraja života.

razvojna psihologija-proučava ontogenetski razvoj psihičkog života. Deli se na psihologiju detinjstva, psihologiju adolescencije, psihologiju zrelog doba i gerontopsihologiju.

realističko mišljenje–koje uvažava zakone stvarnosti i logike, nezavisno je od naših ličnih stavova, osećanja i otkriva objektivno postojeće veze i odnose.

rekognicija-prepoznavanje ranijih utisaka i odnosi se na sada prisutni i opaženi objekat. U tome i jeste osnovna razlika između prepoznavanja i reprodukcije, reprodukcija se odnosi na odsutni objekat. Rekognicija, kao i reprodukcija, ponovno aktivira izvesne tragove u kori velikog mozga ali reprodukovati jedan materijal je daleko teže nego prepoznati ga.

reminiscencija-pojava da drugog dana posle učenja dolazi do spontanog poboljšanja reprodukcije.

retencija-retencija je zadržavanje u svesti onog što je prethodno naučeno. Proces zadržavanja se ne može direktno posmatrati. Retencija znači da smo u stanju da ranije naučeni materijal prepoznamo, reprodukujemo i da uštedimo prilikom ponovnog učenja istog materijala.

retroaktivna inhibicija-ako sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog, reč je o retroaktivnoj inhibiciji ili interferenciji (sukobljavanje, ometanje, poništavanje gradiva).  Utvrđeno je da, kada se posle završenog učenja jednog gradiva ne prelazi odmah na učenje drugog, zaboravljanje je manje. Zaboravljanje je takođe manje ako se odmah posle učenja ide na spavanje.

reprodukcija-znači obnavljanje ranijih znanja. Reprodukciju nazivamo sećanjem onda kada obnavljamo sadržaj koji je ranije doživljen i kada postoji svest da je on sastavni deo ličnog iskustva (pr. ponavljanje reči stranog jezika),

retencija (zadržavanje) je trajanje, dalje postojanje onog što je jednom stečeno.

retroaktivna inhibicija-negativno dejstvo jedne aktivnosti ili jednog učenja na prethodnu aktivnost ili učenje (kočenje unazad).

referentna grupa–ona sa kojom se pojedinac poistovećuje, koja mu služi kao orijentir, uzor ponašanja i standard poređenja, čije vrednosti, stavove i stil života doživljava kao vlastite i kojoj želi da pripada.

rizično ponašanje predstavlja svaku aktivnost koja može na neki način da ugrozi  zdravlje i da stvara probleme u socijalnom funkcionisanju osobe. Kao rizična ponašanja mladih prepoznata su: nepoželjna normativna ponašanja, prekršajna i lakša, kao i teža delinkventna ponašanja, autoagresivnost i agresivnost prema drugima; a najučestaliji oblici rizičnog ponašanja su zloupotreba psihoaktivnih supstanci i rizično seksualna ponašanja.

S

sadizam – po Fromu, vrsta maligne agresije koja se ispoljava kao strast za apsolutnom vlašću i potpunom kontrolom nad drugim bićima.

samoefikasnost-uverenje osobe o vlastitim sposobnostima organizovanja i izvršavanja određenih akcija potrebnih da bi ostvarila željeni cilj. Podrazumeva samoprocenu sposobnosti osobe da savlada određeno gradivo, odgovori na zadatak ili slično.

samopoštovanje je neodvojiva dimenzija od self–koncepta zato što se uz svaki deskriptivni podatak veže i određeni vrednosni sud. Samopoštovanje je evaluativni deo slike o sebi koji se izražava u pozitivnim i negativnim osećanjima prema sebi samom i ukazuje na stepen u kome osoba veruje za sebe da je značajna i vredna.

samopouzdanje-podrazumeva uverenost osobe da poseduje osobine koje je čine kompententnom da uvek kontroliše ishode svojih aktivnosti, da ih uskladi sa onim što ceni, što smatra poželjnim.

samoregulisano učenje-proces kojim učenici aktiviraju i održavaju kogniciju, ponašanja i afekte koji su sistematski orijentisani ka postizanju ciljeva. Samoregulisano učenje je konstruktivan proces usmeren ka cilju.

savest–unutrašnja moralna svest, koja procenjuje moralno vladanje, kažnjava loše i nagrađuje dobro ponašanje.

sazrevanje–nasledno determinisan, biološki proces spontanog telesnog i psihičkog razvoja organizma koji vodi do zrelosti.

sekundarna prevencija mentalnog zdravlja-rano otkrivanje i rano lečenje oboljenja, uspeh mera sekundarne prevencije procenjuje se prevalencijom-ukupnim brojem bolesnika koji postoje u određenom vremenskom periodu u određenoj populaciji.

seksualno ponašanje-se određuje kao sveobuhvatni konstrukt koji obuhvata bihejvioralne, kognitivne i konativno-afektivne aspekte korišćenja seksualnih sklonosti karakterističnih za svakog pojedinca.

self-koncept-termin se odnosi na samopercepciju različitih aspekata sopstvene ličnosti koja uključuje telesnu šemu, stavove, samovrednovanje, samopouzdanje, samoefikasnost itd. semantičko pamćenje-se sastoji od pamćenja značenja reči i bezbrojnih znaanja koja smo stekli putem reči (čitajući i učeći). Takva znanja su opšta i nisu vezana za pamćenje određenih događaja i epizoda. Viljem Džems je semantičko pamćenje nazvao znanjem.

sentiment–složena, stečena, stabilna mentalna struktura koja obuhvata više različitih emocija i stavova prema nekom objektu (npr. patriotizam, roditeljska ljubav).

simbol-sve ono (reč, slika) što stoji umesto nečeg drugog i predstavlja ga.

sindrom hroničnog zamora-pojava prezistentnog iscrpljujućeg mentalnog i fizičkog zamora, koji se odmorom ne popravlja, a uzrokuje znatno smanjenje  nivoa radne aktivnosti. SHZ  je redovno praćena bolovima u mišićima i zglobovima po celom telu.

skala socijalne distance–tehnika za merenje socijalne distance (bliskosti-udaljenosti).

skala procene–instrument, čija je svrha da se procenjivanje znanja ili sposobnosti i crta ličnosti učini objektivnijim i preciznijim.

slobodne asocijacije-stanje mirnog samoposmatranja, bez razmišljanja, saopštavanje svojih unutrašnjih opažanja koje pri tome pacijent ima–osećanja, misli, sećanja, po redu kako se javljaju.

složene emocije – uključuju više primarnih emocija i vezane su za objekt (druge ljude, sopstvenu ličnost, umetničko delo i sl.).

socijalizacija – proces formiranja ličnosti pod uticajem društva, kada se biološki nezrela jedinka transformiše u ličnost odraslog, kompetentnog pripadnika zajednice.

socijalna distanca – stepen bliskosti koji pojedinac prihvata u odnosima sa pripadnikom neke druge socijalne grupe (veća bliskost – manja distanca).

socijalna facilitacija – pojava da se izvesne uvežbane aktivnosti lakše i uspešnije obavljaju samo zahvaljujući prostom prisustvu drugih ljudi.

socijalna interakcija – međusobno, uzajamno delovanje (pojedinaca, grupa).

socijalna psihologija–teorijska psihološka disciplinu koja proučava: interakciju između pojedinaca i grupa; uticaj socijalne sredine na psihičke funkcije, osobine i ponašanje ljudi; uticaj psiholoških karakteristika pojedinaca na socijalnu situaciju. Socijalna psihologija se bavi proučavanjem ponašanja pojedinca u drustvenom kontekstu,  nauka o društvenim bolestima. Grane: kriminologija maloletnih i delikvenata, discipline koje se bave alkoholizmom, narkomanijom, suicidologija.

socijalna uloga – propisano i očekivano ponašanje od osobe koja ima određen socijalni položaj.

socijalne potrebe – potrebe stečene ličnim iskustvom i socijalizacijskim procesima u toku razvoja. Osnovne socijalne potrebe: postignuće, afilijacija, intimnost i moć.

socijalne teorije ličnosti – teorije koje smatraju presudnim uticaj socijalnih činilaca na formiranje, strukturu i dinamiku ličnosti.

socijalni kontekst – celina društvene situacije u okviru koje posmatrana pojava dobija svoje značenje ili smisao.

socijalni motivi – u procesu socijalizacije stečeni motivi, koji podstiču različite vidove društvenog ponašanja i jedino se posredstvom drugih mogu zadovoljiti.

socijalni pokreti – masovni organizovani pokušaji da se kolektivnom akcijom van postojećih institucija ostvari neki društveno značajan cilj i reši problem koji nadležne institucije nisu rešile.

socijalni položaj – mesto koje neka osoba zauzima u strukturi društva ili socijalne grupe i za koje se vezuje niz zadataka, dužnosti i prava, kao način ponašanja.

socijalno učenje – različiti oblici učenja (uslovljavanje, učenje uviđanjem, učenje po modelu, itd.) koji se odigravaju u socijalnoj situaciji, a čiji je cilj sticanje socijalnog iskustva i ovladavanje socijalnim veštinama.

sociogram – grafički način šematskog prikazivanja afektivne strukture (mreže privlačenja i odbijanja) grupe do koje se došlo sociometrijskim postupkom.

sociologija – fundamentalna društvena nauka koja proučava globalno društvo, njegovu strukturu, dinamiku i razvoj, i to objektivno, nezavisno od toga kako ga ljudi doživljavaju.

socijalna asertivnost–sposobnost da se inicira, održi i okonča socijalna interakcija.

sociometrijski postupak – psihološka tehnika u vidu upitnika kojim se ispituju i mere afektivni i socijalni odnosi u maloj grupi gde se članovi dobro poznaju i imaju izgrađene bliske emocionalno-socijalne veze.

somnabulizam - hodanje u snu. Javlja se uglavnom kod dece u fazama sporotalasnog spavanja (3. i 4. stadijum).

spavanje-normalno ciklično neurofiziološko i psihičko stanje smanjene ili karakteristično izmenjene aktivnosti neurona u centralnom nervnom sistemu koje se regularno smenjuje, u toku svakog 24-časovnog perioda, sa budnim stanjem ili stanjem povišene aktivnosti.

spoljašnja (ekstrinzična) motivacija-odnosi se na motivaciju koja svoj izvor ima izvan učenika (dobar rezultat na testu, ocene, pohvala, diploma).

spontano zaboravljanje - ranije se smatralo da je zaboravljanje potpuno spontan proces koji se sam od sebe odvija u toku vremena. Ako se jednom naučeno gradivo ne ponavlja ili ako se stečena znanja ne upotrebljavaju ona će polako nestati. Međutim, vreme koje prolazi ne može biti uzrok nečemu već događaji koji ispunjavaju vreme mogu biti uzrok zaboravljanju. I u mozgu se stalno odigravaju procesi razmene materija. Ti procesi mogu da dovedu do promena onih nervnih struktura u kojima stu tragovi pamćenja zabeleženi. Tako nastaje spontano gubljenje tragova u mozgu. Spontano zaboravljanje je izraženo kod kratkoročnog pamćenja - ako se ne učini poseban napor da se zapamte, mnogi utisci se gube.

sredstva masovne komunikacije – oznaka za raznorodnu klasu medija (televizija, radio, novine, internet, itd.), prilagođenih životu u savremenoj masovnoj kulturi.

stav – stečena i relativno stabilna dispozicija za dosledan način odnošenja i ponašanja (za ili protiv) prema određenoj klasi objekata.

stadijum konkretnih operacija-prema Pijažeu, ovaj stadijum traje od sedme do jedanaeste godine. Javljaju se važne logičke operacije, ali su one vezane za konkretne objekte i situacije. Dete na ovom stadijumu može logički da misli, ali samo o onome što konkretno opaža. U ovoj fazi je ključni pojam konzervacije kojom se potvrđuje realnost novog tipa operacija, koje su viši oblik intuitivnih akcija, tj. oblik koji sadrži reverzibilnost a konzervacija je njihov dokaz.

stadijum senzomotorne inteligencije-prema Pijažeu, odvija se od rođenja do druge godine života (do pojave govora). Aktivnost deteta na ovom stadijumu je senzomotorne prirode. Detinje ponašanje predstavlja reakcije na određene draži i situacije. U ovom periodu dete ne raspolaže predstavama ali to ne znači da dete ne saznaje spoljašnju realnost već se u njegovoj aktivnost sreću znaci inteligentnog ponašanja (senzomotorna inteligenicija). Karakteristika ove faze je i da detetove kompozicije proste akcije koje se nižu jedna za drugom ipak obrazuju neku vrstu strukture.

stadijum formalnih operacija-prema Pijažeu, počinje oko jedanaeste godine. U ovom stadijumu mišljenje se oslobađa vezanosti za konkretne tj. opažene situacije i objekte. Adolescent može da misli o apstraktim sadržajima koji su izražene rečima i sposoban je za sve logičke operacije za koje je sposoban i odrastao čovek – misli po svim pravilima logike, izvodi zaključke iz datih tvrđenja, otkriva pravila i formuliše ih kao opšte principe. Smatra se da se razvoj formalnih operacija ne završava sa jedanaest ili dvanaest godina već da se i dalje nastavlja ali je za taj razvoj neophodno i izvesno vežbanje. Osnovne karakteristike mišljenja u ovoj fazi su: razdvajanje realnog i mogućeg, hipotetičko – deduktivno mišljenje, odvajanje forme od sadržaja, proporcionalno mišljenje i kombinatorika.

stereotip–ukalupljena, uprošćena, kruta i rasprostranjena predstava o pripadnicima neke etničke, verske ili rasne grupe.

stimulusi (draži)-predmeti, situacije i informacije pod kontrolom istraživača. Ispituje se njihovo dejstvo na subjekte tj. reakcije subjekata na njih.

Stres-negativno životno iskustvo praćeno fiziološkim, kognitivnim, emocionalnim i bihejvioralnim promenama koje su usmerene na izmenu događaja ili prilagođavanje njihovim efektima. Stanje stresa je funkcionalno stanje koje povezuje unutrašnje i spoljašnje faktore, unutrašnje uslove i efekte. Stres mogu izazvati unutrašnji ili spoašnji događaji: opšte katastrofe (zemljotresi, poplave, ratovi); traume, kao neprijatna individualna iskustva( silovanje, torture...); krize (očekivani neprijatni životni dogaђaji koji predstavljaju normalno iskustvo); može biti i hronični stres niskog inteziteta (npr. preopterećenost na poslu).  Postoji akutni i hronicni stres.

stručnjačka moć-uticaj koji ima stručnjak (majstor, učitelj, umetnik) jer poseduje osebna znanja i veštine.

struktura grupe – relativno stabilna i složena mreža veza i odnosa među članovima grupe, odnosno učvršćen sistem položaja i uloga pojedinih članova u grupi.

strukturirana grupa je organizovana, čvrsto psihološki povezana, sa diferenciranim ulogama, u kojoj članovi imaju svest o grupnoj pripadnosti i zajedničkom cilju, te koordinisano deluju kako bi se on ostvario.

stvaralačko mišljenje-kada se govori o stvaralaštvu misli se na umetnička dela, naučna otkrića i tehničke pronalaske. Ne postoji jedan opšte prihvaćeni kriterijum  stvaralaštva.

sublimacija – mehanizam zamene izvornog cilja zabranjenog nagonskog impulsa nekim drugim, „višim”, lično i socijalno prihvatljivim.

sugestija – postupak skrivenog ili otvorenog navođenja (u vidu nagovora ili saveta, bez upotrebe sile) drugog čoveka ili grupe ljudi da nekritički prihvati tuđe ideje, stavove ili obrasce ponašanja.

super-ego – „unutrašnji moralni sudija”, nastao identifikacijom, koji se stavlja iznad ega, nadgleda ga, osuđuje i kažnjava za loše misli i dela.

Š

škola – vaspitno-obrazovna institucija, najvažniji agens planske socijalizacije ličnosti.

školska psihologija-proučava: psihologiju školske nastave i učenja,  psihološke probleme školske dece u vezi sa učenjem i teškoće sa adaptacijom na školske uslove.

školsko odeljenje – prvobitno formalna grupa, koja spontano postaje neformalna primarna grupa, jer se među članovima obrazuju snažne prijateljske, lične veze na osnovu zajedničkih interesovanja i uzajamnih simpatija.

T

tehnike psihološkog istraživanja – specijalizovani postupci za prikupljanje, obradu i analizu podataka u psihološkom istraživanju.

tehnike propagande- 1.bazicni postupci 2.tehnike koje koriste simbole kojima se izazivaju emocije 3.tehnike identifikacije

tercijalna prevencija mentalnog zdravlja- suzbijanje i ograničavanje posledica bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili sačuva one koje su ugrožene;  uspeh mera tercijalne prevencije procenjuje se inavaliditetom bolesnika.

težnja za moći – potreba da se ima moć, da se bude iznad drugih, da se na njih utiče i njihovo ponašanje kontroliše.

transfer ucenja-prenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje ili aktivnost. Moze biti pozitivan i negativan transfer.

U

učenje – proces sticanja relativno trajnih promena u iskustvu i u ponašanju pojedinca pod dejstvom prethodnog individualnog iskustva i delatnosti organizma. Učenje je progresivno, realtivno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem sredine i izazvano potrebama individue koja se menja. Metode učenja: ucenje raspodeljeno na vreme, koncentrisano učenje, učenje celine, učenje po delovima, aktivno i pasivno učenje. Motivacija za učenje moze biti spoljašnja i unutrašnja. Podsticaji za učenje: cilj, rok, interesovanje, prijatnost/neprijatnost gradiva, poznavanje rezultata, pohvala i pokuda, saradnja i takmičenje, uspeh i neuspeh, stepen aspiracije.

učenje po modelu – oblik učenja kojim se spontano, posmatranjem i ugledanjem na uzor stiču novi obrasci ponašanja, bez nagrađivanja, bez vežbanja i bez namere da uči ono što gleda.

učenje uviđanjem – najviši oblik učenja koji počiva na inteligentnom rešavanju problema putem uviđanja odnosa u problem situaciji.

uloge – svaki član porodice ima ulogu koja se raspoređuje i prema sposobnostima i prema mogućnostima za preuzimanje odgovornosti. Najefikasnije je kada članovi porodice imaju jasne funkcije koje odgovaraju njihovim godinama, obrazovanju i individualnim kvalitetima.

umetnuto pamćenje-obezbeđuje zadržavanje informacija u toku nekoliko minuta ili sati. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da formiramo misli prilikom razgovora, pamtimo brojeve, adrese. Ovo pamćenje se naziva radna memorija.

umni rad-intelektualni ili mentalni rad sa dominantnom ulogom nervnih, kortikalnih, cerebralnih struktura.

umni zamor-nastaje u vezi s intenziviranjem aktivnosti kognitivno-konativnih funkcija i njihovih nervnih korelata pri napornom umnom radu.

Umor-reverzibilno pogorsanje spremnosti ili mogucnosti za rad, koja nastaje zbog same aktivnosti. Faktori koji uticu na umor: tezina i vrsta rada, grupe i broj misica koji su zaposleni u radu, uvezbanost onoga ko radi, fizicko i psihicko stanje onoga ko radi, motivacija za rad i dr. Postoji objektivni i subjektivni umor.

unutrašnja (intrinzična) motivacija-je odgovor na potrebe onoga ko uči kao što su radoznalost, potreba za znanjem, osećaji kompetencije i rasta i razvoja .

uslovna draž–prvobitno neutralna draž, koja pod određenim uslovima (kada se daje istovremeno sa bezuslovnom draži), počinje da izaziva isti odgovor kao i bezuslovna.

uslovna reakcija – naučen odgovor na prvobitno neutralnu, a kasnije, uslovnu draž.

uverenje – pretežno kognitivna komponenta stava u vidu saznanja o izvesnim osobinama predmeta stava (slabije razvijena akciona i emocionalna komponenta).

V

vaspitni stil-zbir roditeljskih stavova prema detetu, emocionalna klima unutar koje se odvijaju različiti roditeljski postupci. Vaspitni stil zadržava svoju postojanost, uprkos razvojnim promenama koje doživljavaju deca i roditelji. U savremenoj literaturi često se spominju tri osnovna tipa odnosa roditelj i dete i to: demokratski, autoritarni, permisivni a neki autori govori i o četvrtom-nedoslednosti u vaspitanju.

velika grupa – grupa koja ima veliki broj članova (nacija, država, organizacija) koji međusobno kontaktiraju, najčešće samo posredno.

verbalna komunikacija – sporazumevanje pomoću reči.

vinsentova metoda-teorijska postavka je da svaki subjekat od momenta kad počne da uči neko gradivo ili aktivnost, pa dok ga u potpunosti ne nauči, prolazi kroz određene etape učenja.

vođa – najmoćnija osoba u grupi, sposobna da kontroliše članove i da ih vodi ka cilju (na autokratski ili demokratski način).

vođstvo – oblik upravljanja grupom u kojem vođa donosi i kontroliše sprovođenje odluka, kako bi što uspešnije ostvario ciljeve grupe.

vrednost – najopštije verovanje o tome šta je dobro, poželjno, korisno i što bi trebalo da je cilj ljudskih napora (pozitivna vrednost), odnosno šta je nepoželjno (negativna).

vršnjaci – neformalna grupa dece/mladih, istog uzrasta i sistema vrednosti, bitan činilac socijalizacije ličnosti u adolescenciji.

Z

zaboravljanje-nestajanje, gubljenje, bledenje tragova u mozgu.

zadaci psihologije nastave-su da učenici: stiču znanja o osnovnim vrstama psihičkih procesa, osobina i stanja i uvid u opšta pitanja razvoja strukture i dinamike ličnosti; steknu što potpuniji uvid u pojedine životne situacije svojstvene adolescenskom uzrastu i zrelom dobu; upoznaju psihološki aspekt međuljudskih odnosa u društvenom saobraćanju, u malim grupama i organizacijama; upoznaju psihološke mogućnosti podsticanja razvoja ličnosti, steknu sposobnosti i formiraju stavove, vrednosti, interesovanja, karakternih osobina; razviju kritičko mišljenje, stvaralačke sposobnosti, interesovanja za samoobrazovanje i profesionalni razvoj; upoznaju racionalne metode učenja i način racionalnog planiranja radnih i slobodnih aktivnosti i shvate značaj ličnog angažovanja u razvoju sopstvene ličnosti.

zamor-prolazno, reverzibilno smanjenje radne sposobnosti

zavisna promjenljiva (varijabla)–pojava koja se menja pod uticajem promena u nezavisnoj promenljivoj.

zloupotreba psihoaktivnih supstanci-vid rizičnog ponašanja koji je rasprostranjen u populaciji mladih i koji ostavlja vidljive posledice na osobu, kao i na njenu porodicu i širu društvenu zajednicu.

Ž

životni tok-sled događaja iskustva od rođenja do smrti i niz ličnih stanja i situacija koja su pod uticajem ovog sleda događaja ili utiču na njega.

žrtveni jarac – nevina žrtva progona (često društveno marginalna grupa) na koju je usmerena suzbijena i pomerena agresivnost okoline i koja ispašta za tuđe grehe.